ОРФЕЈ (Orfee ed Euridice) – опера у 3 чина (5 слика). Музика: Кристоф Вилибалд Глук. Либрето: Ранијеро Калцабиђи. Прво извођење у Бечу, 5. X 1762, у нашој земљи 2. XII 1939. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 21. III 1952. у НСаду. – Рд. Ј. Путник, дир. Д. Бабић, сц. В. Маренић, к. М. Бабић-Јовановић, к-граф М. Олењина, пом. рд. В. Керешевић; Х. Цехетмајер (Орфеј), З. Николић (Еуридика), О. Бручи, М. Мирчов (Амор). – Изведено 4 пута, глед. 1640.

ЛИТ: А-м, Разговори пред премијеру Глукове опере „Орфеј“, СВ, 20. III 1952; Н. Грба, „Орфеј“ на сцени новосадске Опере, СВ, 25. III 1952; Н. Петин, Глуков „Орфеј“ на новосадској позорници, НС, 1952, бр. 39-40, с. 2.

В. П.

ОРФЕЈ У ПАКЛУ (Orphee aux enfers) – комична опера у 4 слике. Музика: Жак Офенбах. Текст: Лидовик Алеви и Ектор Кремије. Прво извођење у Паризу, 21. X 1858, у нашој земљи 19. IV 1897. у ХНК у Згбу (под насловом: Орфеј у подземљу).

Прво извођење у НП у НСаду 3. I 1922. Превео: Петар Брани. – Рд. Ј. Осипович-Шувалов, к. г., дир. Ј. Бандур; Д. Врбањац (Орфеј), Д. Кранчевић (Аристеј и Плуто), М. Оџић (Јупитер), К. Клеменчић (Стикс), С. Добрић (Меркур и Минерва), С. Савић (Бахус), В. Ширај (Марс), О. Кожај (Сатурн), М. Левова (Еуридика), Б. Дубска (Диана), Д. Матејићка (Јуно), Ј. Лукина (Венера), М. Оливијери (Купидо), М. Авировићева (Јавно мњење), Н. Липецкаја (Прва Фурија), М. Собољева (Друга Фурија). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Орфеј у паклу“, Застава, 5. I 1922; А-м, „Орфеј у паклу“, Истина, НСад 1922, бр. 1, с. 14; (m), Orpheus in der Unterwelt, Deutsches Volksblatt, 6. I 1922.

В. П.

ОСАМ ДАНА ПОСЛЕ ВЕНЧАЊА – шаљива игра у 1 чину. Написао: Пол Верније. Прво извођење у нашој земљи 19. II 1875. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 21. III 1875. у НСаду (са једночинком Сви смо измирени). Са немачке прераде Емила Хилдебранта превела: Персида Пинтеровићева. – Д. Ружић (Хенрик Верније), И. Сајевићка (Елиза), А. Сајевић (Димелије), Д. Ружићка (Марија), П. Добриновић (Жан). – Изведено 1 пут.

В. В.

ОСАМ ЖЕНА (Huit femmes) – комад-трилер у три чина. Написао: Робер Тома. Прво извођење у Паризу 1961.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 11. XII 1962. у НСаду. Превео: Драгослав Андрић. – Рд. Ј. Лешић, сц. М. Лесковац, к. С. Јатић; Љ. Раваси (Габи), А. Веснић (Сузана), Д. Куцуловић (Катарина), Р. Комненовић (Старамајка), Ј. Бјели (Августина), З. Вуковић (Госпођа Шанел), Д. Синовчић-Брковић (Лујза), М. Кљаић-Радаковић (Пјерета). – Изведено 39 пута, глед. 9652.

Премијера у СНП 9. XI 1985. у НСаду (под насловом Клопка за осам беспомоћних жена). – Рд. Ј. Седлар, пом. рд. А. Трипковић, сц. и к. А. Михајловић; В. Милошевић (Габи), В. Вејин (Сузана), И. Пејчић (Катарина), З. Ђуришић (Старамајка), М. Гардиновачки (Августина), Д. Синовчић-Брковић (Госпођа Шанел), И. Сувачар-Кајтез (Лујза), С. Стипић (Пјерета). – Изведено 17 пута, глед. 3960.

БИБЛ: Робер Тома, Клопка за осам беспомоћних жена, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1037.

ЛИТ: М. Кујунџић, Дупло голо, Дневник, 12. XI 1985; П. Матеовић, На ветрометини, Политика експрес, 18. XI 1985.

Ј. М.

ОСВАЛД Антоније-Туна – композитор, хоровођа/капелник и музички педагог (Бераун – Хоровиц, Чехословачка, 12. VIII 1864 – Мол, 17. VII 1936). У родном месту је завршио основну и четири разреда грађанске школе. Од 1879. до 1883. у Прагу је похађао Земаљску музичку учитељску школу и виши течај композиције. У сезони 1883/84. био је војни капелник у Бечу, а од 1884. до 1899. живео је у Старом Бечеју, где је радио као наставник певања и хоровођа Српског црквеног певачког друштва. Док је СНП било на гостовању у Старом Бечеју у сезони 1889/90. дириговао је у његовим представама са музиком. Од 24. IV 1899. био је стални диригент СНП све до 1911, са једним кратким прекидом у сезони 1902/03, када га је замењивао београдски капелник А. Улрих (в). Од 1911. је радио као наставник Српске грађанске школе у Панчеву и истовремено као хоровођа Српског црквеног певачког друштва, а од 1920. до 1921. био је наставник у панчевачкој гимназији. Од 1921. до 1924. био је запослен као учитељ музике у Учитељској школи у Сомбору и од 1924. до пензионисања, 1928, у Учитељској школи у Суботици. До смрти је живео у Молу. За њим је остало неколико композиција за клавир и певање, двадесетак песмица за децу, соколе и војнике (Коло, Сватовско коло, Попутница) и музика за три позоришна комада који су сви изведени у СНП: Апотеоза Ђ. Малетића (1889), Сватови Д. Илијћа (1901) и Царев гласник П. Ота по Ж. Верну (1905).

ЛИТ: А-м, Управни одбор Друштва за СНП, Браник, 1899, бр. 77, с. 3; С., Прибислав и Божана,  Позориште, НСад 1900, бр. 1, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Будућност, Вршац 1901, бр. 1, с. 2; Г., Сватови, Позориште, НСад 1901, бр. 22, с. 143; Ј. Хр(аниловић), Царев гласник, Позориште, НСад 1905, бр. 23, с. 101-102; А-м, Двадесетпетогодишњица, Браник, 1908, бр. 205, с. 3; Л. Д(отлић), О ранијим оперским представама у Новом Саду, ВС, 1947, бр. 10, с. 13-14.

В. В.

ОСВАЛД Олга – драмска глумица и певачица (Бечеј, око 1891 – Београд, после Другог светског рата, по неким изворима: Бечеј, 1956). Музичко и вокално образовање стекла је код оца Антонија-Туне Освалда (в), професора музике у Бечеју и музичког педагога у НСаду. Он ју је и подстакао да се већ као осамнаестогодишњакиња опроба на сцени СНП: током 1909. и 1910. појављивала се у мањим драмским и већим оперетским улогама. На иницијативу Милана Грола прешла је у београдско НП најпре за члана хора, а од оснивања Опере у НП у Бгду, 1920, до пензионисања, 22. VII 1939, тумачила је и мање солистичке улоге (Кети у Вертеру, Јенуфа у Тетки, Отмена удовица у Каваљеру с ружом).

УЛОГЕ: Девојка (Сваком своје), Сељанка (Врачара), Евица (Покондирена тиква), Татијана (Ксенија), Принцеза Јелена (Чар валцера), Ема (Неверни Тома), Кнез Орловски (Слепи миш), Васиљевна (Зец), Загир (Вештица), Нада (Резервистина женидба), Други дечко (Јанковић Стојан), Грозда (Народњак), Стамена (Чучук Стана), Ђурићка (Одсудни тренуци), Лујза (Две сиротице), Михаило (Фауст), Перица (Земља), Адела (Женидба при фењерима).

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), Покондирена тиква, Ново Позориште, НСад, 1909, бр. 12, с. 46; А-м, „Женидба при фењерима“, Ново Позориште, НСад, 1909, бр. 13, с. 50-51; (Ј.) Г(рчић), Слепи миш, Ново Позориште, НСад, 1909, бр. 28, с. 110; А-а, Српско народно позориште, Браник, 1910, бр. 10, с. 3; (Ј.) Г(рчић), „Земља“, Ново Позориште, НСад, 1910, бр. 20, с. 235; Ш. Ј(осин), Српско народно позориште, Невен, Суботица, 1910, бр. 5, с. 35; A., A szerb szineszet, Torontal, Велики Бечкерек, 27. IX 1910.

С. Ј.

ОСВРНИ СЕ У БЕСУ (Look back in Anger) – драма у 3 чина. Написао: Џон Озборн. Прво извођење у Лондону, 8. V 1956.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 15. II 1958. у НСаду. Превела: Нада Продановић-Ћурчија. – Рд. М. Шуваковић, сц. и к. Д. Душановић, избор музике Д. Стулар; В. Животић (Џими Портер), Б. Бошковић (Клиф Луис), Д. Чаленић (Алисон Портер), Ј. Бјели (Хелена Чарлс), С. Јовановић (Пуковник Редфери). – Изведено 14 пута, глед. 4933.

БИБЛ: Осврни се у бесу, прев. Нада Продановић-Ћурчија, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 787.

ЛИТ: О. Новаковић, Антиџентлменска драма, НС, 1958, бр. 130, с. 10; М. Бабинка, „Осврни се у бесу“ Џона Озборна, Дневник, 15. II 1958.

А. К.

ОСВРНИ СЕ У БЕСУ (Look back in Anger) – драма у 3 чина. Написао: Џон Озборн. Прво извођење у Лондону, 8. V 1956.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 15. II 1958. у НСаду. Превела: Нада Продановић-Ћурчија. – Рд. М. Шуваковић, сц. и к. Д. Душановић, избор музике Д. Стулар; В. Животић (Џими Портер), Б. Бошковић (Клиф Луис), Д. Чаленић (Алисон Портер), Ј. Бјели (Хелена Чарлс), С. Јовановић (Пуковник Редфери). – Изведено 14 пута, глед. 4933.

БИБЛ: Осврни се у бесу, прев. Нада Продановић-Ћурчија, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 787.

ЛИТ: О. Новаковић, Антиџентлменска драма, НС, 1958, бр. 130, с. 10; М. Бабинка, „Осврни се у бесу“ Џона Озборна, Дневник, 15. II 1958.

А. К

ОСКАР (Oscar) – комедија у 3 чина. Написао: Клод Мањије. Прво извођење у Француској 1958.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 12. XI 1968. у НСаду. Превео: Драгослав Андрић. – Рд. Д. Ђурковић, сц. и к. Б. Јовановић, к. г., пом. рд. Р. Улмански; П. Петковић (Бертран Барније), Р. Улмански (Госпођа Барније), К. Мартинов (Колета), М. Петковић (Кристијан Мартен), Т. Јовановић (Филип), З. Кримшамхалов (Бернадета), З. Ђуришић (Жаклина), М. Шијачки-Булатовић (Шарлота), В. Вртипрашки (Оскар). – Изведено 29 пута, глед. 7701.

БИБЛ: Клод Мањије, Оскар, комедија у 3 чина, прев. са француског Драгослав Андрић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1073.

ЛИТ: В. Миросављевић, Ватромет смеха, Дневник, 12. XI 1968; М. Кујунџић, Добра булеварска комедија, Дневник, 14. XI 1968; Л. Геролд, „Oszkár“, Magyar Szó, 19. XI 1968; Д. Клаић, Гости и домаћи, Индекс, 22. XI 1968; Д. Бућан, Мањије и „Оскар“, Дневник, 22. XII 1968; А-м, „Оскар“, Дневник, 20. III 1969; В. Миросављевић, Једно питање, шест одговора. Пун погодак, Дневник, 9. IV 1969.

Ј. М.

ОСЛОБОЂЕЊЕ КОСТЕ ШЉУКЕ – сеоска стварност у 6 слика. Написао: Петар С. Петровић. Прво извођење 24. V 1935. у НП Бгд.

Прво извођење у НПДбС 12. XI 1936. у Крагујевцу. Подела узета са плаката представе одржане 24. I 1937. у НСаду. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; М. Аврамовић (Раде), З. Николић (Милица), М. Мирковић (Јован, Јожи), Ј. Петричић (Коста Шљука), Р. Петровић (Миле), М. Петровић (Нико), М. Ајваз (Начелник), Р. Ферари (Снаша), А. Рашковић (Први судац), Г. Николић (Други судац, Инвалид), С. Репак (Прокоп Трива), В. Савић (Његов син, Момак), С. Савић (Бирташ), Д. Билуш (Адам), Б. Јовановић (Државни тужилац), С. Бурја (Поп, Адвокат), О. Репак (Жена), П. Милосављевић (Први сељак), Ц. Јакелић (Други сељак), А. Верешчагин (Рус), П. Панић (Учитељ). – Изведено око 10 пута.

Прво извођење у СНП 28. III 1937. у Панчеву. – Рд. Д. Милутиновић, к. г.; В. Ивановић (Раде), М. Ланер (Милица), С. Буханац (Јован), Д. Милутиновић, к. г. (Коста Шљука), И. Душановић (Миле), Б. Душановић (Нико), С. Душановић (Начелник, Бранилац), Н. Нешовић (Снаша), М. Мајић (Државни тужилац), С. Буханац (Прокоп Грива, Поп), Миладин Вилић (Бирташ), Д. Раденковић, к. г. (Адам), Ј. Ковачевић (Учитељ, Инвалид слепац), Мери Вилић (Жена), Н. Митровић (Јожи), Ј. Павловић (Општински пандур). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: А-м, Петар С. Петровић: „Ослобођење Косте Шљуке“, Дан, 1937, бр. 10, с. 10; С. Д(инчић), Ропство груди земље и званичној правди, Дан, 1937, бр. 13, с. 6; Г. Ђид., Петровићу је успело да дâ читав низ типова славонског села, Наш живот, НСад 1938, бр. 14, с. 12.

В. В.

ОСМА ЖЕНА (La Huitième femme de Barbe-Bleu) – комедија у 3 чина. Написао: Алфред Савоар. Прво извођење у Паризу, 14. I 1921, у нашој земљи 11. XI 1923. у СНГ Љубљана.

Прво извођење у НП у НСаду 20. III 1926. Превео: Драгослав Илић. – Рд. Р. Веснић; Р. Веснић (Џон Браун), М. Ковачевић (Ибер Линанкур), М. Васић (Маркиз Монфера), С. Колашинац (Кок), Н. Дивјак (Секретар), Ј. Гец (Матар), Л. Лазаревић (Келнер), М. Степановић (Слуга), И. Прегарц (Мона Монфера), З. Петровићка (Лисијена), Д. Врачаревићка (Мис Џорџ). – Изведено 7 пута.

Прво извођење у СНП 1. I 1927. у Сомбору. Подела узета са плаката представе одржане 1. II 1929. у Панчеву. – Рд. А. Рашковић; А. Рашковић (Браун), С. Душановић (Ибер), Ј. Харитоновић (Маркус), Стеван Јовановић (Кок), С. Хурбан (Секретар), С. Савић (Матар), Ј. Силајџић (Келнер), Љ. Драгићка (Мона), И. Дубравчићева (Лисијен), З. Ћурчићка (Мис Џорџ), Ж. Котрошан (Слуга). – Изведено 15 пута.

Прво извођење у Н-Оп 21. X 1928. у Осијеку. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 2 пута.

Премијера у СНП 15. XI 1932. у Вршцу. – Рд. П. Матић; П. Матић (Браун), Ђ. Козомара (Ибер), Д. Левак (Маркиз), С. Савић (Кок), Л. Лазаревић (Секретар), Р. Алмажановић (Матар), Ж. Моачанин (Келнер), Љ. Левак (Мона), З. Николићка (Лисијен), М. Штефанекова (Мис Џорџ), В. Милин (Слуга), Х. Марковићева (Грума). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: М-ћ, Премијера „Осме жене“ (20. III о. г.), Застава, 23. III 1926; А-м, Премијера комедије Савоар-а „Осма жена“ у 4 чина, Нови Сад, 1926, бр. 11, с. 6; А-м, „Осма жена“, француска комедија од Савоара, Застава, 30. V 1926; А-м, „Осма жена“, комедија од Савоара, Нови Сад, 1926, бр. 22, с. 6; А-м, „Осма жена“, Банатски гласник,  Велики Бечкерек 1933 бр. 25, с. 2.

В. В.