НАША СЦЕНА – позоришни лист, излазио у НСаду као посленик „Војвођанске сцене“ (в) од 1950. до 1960, и то (рачунајући и двобројеве): 1950. објављени су бројеви 1-12; 1951. бројеви 13-32; 1952. бројеви 33-52; 1953. бројеви 53-70; 1954. од двоброја 71-72 до двоброја 90-91; 1955. од двоброја 92-93 до двоброја 106-107; 1956. од двоброја 108-109 до двоброја 118-119; 1957. од броја 120 до двоброја 126-127, за XI и XII 1957 (овај двоброј погрешно је нумерисан – требало је да буде 128-129 јер је и двоброј за IX и X 1957. нумерисан са 126-127); 1958. број 128, и од броја 130 до двоброја 137-138 (број 129 прескочен, није изишао); 1959. од броја 139 до двоброја 147-148; 1960. од броја 149 до двоброја 157-158 (број 156 је прескочен – није изишао – тако да је последњи двоброј требало да носи нумерацију 156-157). Први број изишао је 1. VI 1950, а последњи, двоброј, 25. X 1960. Будући да се НС надовезивала на „Војвођанску сцену“, годишта листа означавана су: IV (1950); V (1951); VI (до бр. 39-40 ex 1952); затим – погрешно! – V (од бр. 41-42 ex 1952. до бр. 53 ex 1953); VII (само бр. 54 ex 1953); затим поново – погрешно! – VI (од бр. 55-56 до краја 1953); VII (1954); VIII (до бр. 100-101 ex 1955); IX (од двоброја 102-103 ex 1955. до краја те године); X (1956); XI (1957); XII (1958); XIII (1959); XIV (само до бр. 154-155 ex 1960); XIII – погрешно! – (бр. 157-158 ex 1960). Лист је до двоброја 82-83 задржао насловну главу с којом се појавио 1. број; од двоброја 84-85 до двоброја 106-107 има друкчије конципирану главу – на подлози, увек у другој боји, слова у првој речи наслова бела, у другој белим уоквирена; од двоброја 108-109 до бр. 121 насловна глава из слободно руком исписаних слова латиницом, такође увек у другој боји; од двоброја 122-123 до краја излажења (са изузетком двобројева 142-143 и 152-153 чије су главе различито конципиране) лист на насловној страни има главу претежно из белих слова, латиницом, на подлози увек у другој боји. Само у бр. 1 и 2-3 има у поднаслову: „Лист Савеза културно-просветних друштава Војводине“; тек од двоброја 132-133 наводи се ближа одредница: „Лист за питања сценске уметности“, од бр. 144 до двоброја 154-155 „Лист за питања сценске и позоришне уметности“, а у двоброју 157-158 „Лист за позоришна и сценска питања“. Од 1. до 13. броја означено је да лист излази двонедељно, четвртком; на бр. 14 до двоброја 84-85 да излази 1. и 15. у месецу; на двоброју 86-87 до двоброја 96-97 – петнаестодневно, односно у двобројевима једанпут месечно; на двоброју 98-99 до двоброја 108-109 – у двобројевима једанпут месечно; на бр. 110 до краја излажења – једанпут месечно. Лист је од бр. 1 до 13 штампан у формату 45,5 x 30,5 цм, на новинској рото-хартији, у тиражу од 10.000 примерака; од бр. 14 до двоброја 39-40 штампан је на белој хартији, типо-штампом, у формату 49 x 35 цм; од двоброја 41-42 до двоброја 63-64 формат је поново 45,5 x 30,5 цм; од броја 65 до двоброја 106-107 формат је, са извесним одступањима, 47,5 x 31,5 цм; а од двоброја 108-109 до краја излажења прелази са новинског на формат ревије – 34,5 x 24,5 цм (такође са извесним одступањима). Тираж се од бр. 14 па даље кретао од 2000 до, најчешће, 1200 примерака. У новинском формату лист је имао од 4 до 10 страница; доцније, као ревија, од 16 до 32 странице. Штампан је на више стубаца и био богато илустрован; до двоброја 82-83 искључиво ћирилицом, од двоброја 84-85 има чланака штампаних и латиницом, а од двоброја 108-109 штампа се искључиво латиницом. Слог је по правилу петитни, по изузетку нонпареј. Штампан је у новосадским штампаријама: „Братство-јединство“ (бр. 1-13; од бр. 11 та се штампарија зове „Звезда“); „Будућност“ (од бр. 14 до двоброја 39-40); „Змај“ (од двоброја 41-42 до двоброја 63-64; затим: од двоброја 73-74 до двоброја 90-91, па још два двоброја – 98-99 и 100-101, и од двоброја 108-109 до двоброја 126-127, за IX-X 1957); „Коста Шокица“ (са слогом рото-штампарије „Звезда“ – од бр. 65 до двоброја 71-72); „Коста Шокица“ (од двоброја 102-103 до двоброја 104-105, и од двоброја 126-127, за XI-XII 1957, до броја 131; на бр. 128, 130 и 131 штампарија није означена); „Звезда“ (рото-штампа, двоброј 106-107); „Дневник“ (од броја 140 до краја излажења). Лист је кратко време користио и услуге зрењанинске штампарије „Графика“ (од двоброја 92-93 до двоброја 96-98). Издавачи су били: Савез културно-просветних друштава Војводине (од бр. 1 до двоброја 106-107 од 1. XII 1955); Новинско-издавачко предузеће „Прогрес“, НСад (од двоброја 108-109 од 15. II 1956, до краја излажења). Од бр. 1 до двоброја 63-64 главни и одговорни уредник био је Влада Поповић; од бр. 65 од 1. X 1953. до двоброја 82-83 уредници су Влада Поповић и Богдан Чиплић а за Уредништво одговоран Влада Поповић; од двоброја 84-85 до двоброја 126-127, за XI–XII 1957, главни и одговорни уредник је Бора Ханауска, а од бр. 128, за јануар 1958, до краја излажења – Јован Виловац. У периодима у којима је лист имао техничког уредника, то су били: Лука Дотлић (од бр. 1 до двоброја 47-48, и за двобројеве 55-56 и 102-103; не потписује се); Недељко Грба (од двоброја 49-50 до бр. 54; не потписује се); Радомир Суботић (од двоброја 57-58 до двоброја 63-64; не потписује се); Ђорђе Костић (за двобројеве 86-87, 88-89 и 92-93; потписује се); Мирослав Антић (од двоброја 108-109 до двоброја 114-115; потписује се); Светислав Парабућски (од бр. 146 до двоброја 157-158; потписује се). Тек од двоброја 84-85 на листу се означава да га уређује Редакциони одбор, али се његов састав не наводи. Од двоброја 102-103, међутим, до краја излажења наводе се и чланови Редакционог одбора: Влада Поповић, Јован Путник, Стеван Јатић, Бора Ханауска, Лука Дотлић, Оливер Новаковић (сви од двоброја 102-103 до двоброја 157-158); Јожеф Шулхоф (од двоброја 108-109 до двоброја 157-158); Јован Максимовић (од двоброја 108-109 до бр. 138); Мирослав Антић (од двоброја 108-109 до двоброја 126-127, за XI-XII 1957); Јован Виловац (од броја 128 до двоброја 157-158); Радослав М. Веснић, Станоје Душановић (обојица од бр. 139 до двоброја 157-158). Самим листањем уочавају се три периода које концепцијски омеђују, у раздобљима који су следили један другоме, њени уредници: В. Поповић, Б. Ханауска и Ј. Виловац. За време уредништва В. Поповића (са Б. Чиплићем такође) НС има физиономију војвођанског листа који истовремено прати и најважнија театарска збивања у нашој земљи и у свету; с обзиром на издавача, а и из стварне потребе, позоришном и музичком аматеризму поклања се знатна пажња. У овом периоду непрекидно се објављују прикази представа војвођанских театара, на које редакција упућује рецензенте из већих или других центара, и оцењују извођења на фестивалима професионалних и аматерских позоришта. Поред тога, у листу се често појављују и чланци о проблемима позоришта, и прилози теоријског карактера, из историје позоришта, књижевно писани портрети глумаца и инструктивни чланци о опреми представа намењени аматерским позориштима и драмским секцијама. Лист, такође, у овом периоду прати рад глумачких школа и организација, позоришно законодавство, театролошку издавачку делатност и објављује приказе најважнијих чланака о театру штампаних у другим листовима и часописима. Већ до двоброја 82-83 у листу, између многих других, сарађују: Михај Аврамеску, Петар Адамовић (Г. А., П. А.), Станислав Бајић, Милан Баковљев, Славко Батушић, Слободан Берберски, Браслав Борозан, Живојин Бошков, Рудолф Бручи, Ђура Варга, Радослав Веснић (Р. В., Р. М. В.), Јован Виловац, Станислав Винавер, Радован Волф, Сава Вукосављев, Ласло Гал, Светозар Георгијевић, Зоран Глушчевић, Ернест Дијамант (Др Е. Д.), Трајан Добан, Лука Дотлић (Л. Д., Д. Л., Д.), Станоје Душановић, Ђорђе Ђурђевић, Велимир Живојиновић (Massuka), Лав Захаров, Иван Ивањи, Стеван Јатић, Живорад Јовановић, Милена Јовановић-Николић, Јованка Јовановић-Дворниковић, Стеван Јосифовић, Милутин Каришик, Димитрије Кириловић, Божидар Ковачевић, Јован Коњовић, Петар Коњовић, Ђорђе Костић, Страхиња К. Костић (С. К. К.), Бранислав Крављанац, Братко Крефт, Зора Крџалић, Миодраг Кујунџић, Иштван Латак, Славко Леовац, Младен Лесковац, Иван Мајера, Михаљ Мајтењи, Тодор Манојловић, Светислав Марић, Маријан Матковић, Душан Медаковић, Живан Милисавац, Петар Митропан, Стеван Молеров Стјенка (С. М.), Јулија Најман, Боривоје Недић, Обрад Недовић, Бошко Новаковић, Оливер Новаковић (О. Н.), Гроздана Олујић, Антон Панов, Ласло Патаки, Никола Петин, Владимир Петрић, Бошко Петровић (Б. Бајин), Вељко Петровић, Живојин Петровић, Петар С. Петровић (Пеција млађи), Срета Пецињачки, Влада Поповић (В. П., Т.), Јован Путник (Ј. П., Ј. В. П., Јаков Прокоп; доцније и као Стеван Плесац, Иван Мирјанин), Миливој Рајков, Јурије Љ. Ракитин, Милан Ракочевић, Олга Срдановић, Милан Стојановић, Боривоје Самоловчев, Јурај Спевак, Томислав Танхофер, Милан Токин, Миховил Томандл, Павле Угринов, Марко Фотез, Бора Ханауска, Милош Хаџић, Јанош Херцег, Никола Херцигоња, Драготин Цветко, Павао Циндрић, Богдан Чиплић, Драгутин Чолић, Иван Штајцер, Миленко Шуваковић (М. Левак), Јожеф Шулхоф. Новосадски књижевници 1951. покушавају да у НС имају и свој – књижевни – лист, али убрзо од тога одустају. Уредништво листа није могло да се одрекне главних линија свог програма и задржи само онај позоришни део који би равноправно могао ићи уз чисто књижевне прилоге. Бројеви 27, 28 и двоброј 29-30, који излазе са књижевним и прилозима из области позоришта, показују да такав лист, са разнородним, хетерогеним садржајем, није био срећно ни замишљен ни успешно остварен. Уредништво је поводом прославе 90-огодишњице СНП, 1951, припремило и издало свечани број, на бољој хартији, специјално опремљен, са прилозима из историје нашег најстаријег позоришта. Б. Ханауска, у периоду у којем уређује НС, настоји да лист у подједнакој мери посвећује пажњу театарским збивањима у Војводини и у свим републикама и опширније прати нова позоришна струјања у свету. Аматерску делатност одваја од редовног дела листа и уступа јој простор у специјалном прилогу „Наши аматери“, који се прелама на половини формата, тростубачно, са посебном нумерацијом. Од двоброја 84-85 до двоброја 106-107 лист доноси 12 бројева таквих прилога. Ханауска оживљује још раније уведену рубрику Мали лексикон и уводи две забавне – анегдоте и укрштене речи, а повремено уступа простор и филму. Од двоброја 108-109 напушта дотадашњи новински формат листа и враћа аматере на редовне странице. Поводом првог Стеријиног позорја (1956) цео двоброј 112-113 посвећује Јовану Стерији Поповићу. Поред извесног броја старих сарадника, за уредништва Б. Ханауске први пут се у листу јављају и Драгослав Андрић, Михал Бабинка, Мирослав Беловић, Олга Божичковић, Јован Бошковски, Перо Будак, Иванка Веселинов, Злата Видачек, Петар Вујичић, Милан Ђоковић, Стана Ђурић-Клајн, Стана Јатић, Боривоје Јевтић, Павле Јефтић, Љубиша Јовановић, Слободан А. Јовановић, Мираш Кићовић, Божидар Ковачевић, Михаило Ковачевић, Јосип Кулунџић, Иван Лерик, Павле Малетин, Смиљана Мандукић, Марко Марковић, Миленко Матицки, Мата Милошевић, Бранислав Миљковић, Ахмет Мурадбеговић, Миливој Павловић, Дака Поповић, Душан Поповић, Сава Поповић, Радослав Ротковић, Младен Сабљић, Јован Ћирилов, Вид Фијан, Лојзе Филипич, Иво Хергешић, Ђорђе Шаула, Младен Шкиљан. Ј. Виловац као уредник углавном одржава ове рубрике: Драматургија, Естетика, Београд у огледалу, Нови Сад, Прва извођења, Свет и позориште, Језик и позориште, Дечија сцена, Портрети, Из прошлости (Глумачки великани), Фељтон, Анегдоте и др. С времена на време лист у овом периоду објављује, по изузетку, и понеки прилог из других југословенских центара, о осталим војвођанским театрима и аматерима. Последња страница намењује се рубрици: У слици и речи. Стеријиним позорјима се, специјалним бројевима, посвећује нарочита пажња. У овом периоду лист оставља утисак претежно новосадско-београдске позоришне ревије која се осврће и на занимљивије театарске догађаје у земљи (ређе) и у свету (чешће). Поред многих сарадника из прва два периода, у овом раздобљу објављују се и радови Мирослава Антића, Лазе Атанацковића, Бранка Буљана, Јосипа Видмара, Бранка Гавеле, Јанка Ђоновића, Миодрага Жалице, Филипа Калана (Кумбатовича), Саше Ковача, Божидара Ковачека, Бреде Когој, Десанке Костић (преводом), Вање Краут, Вјекослава Мајера, Петра Марјановића, Живка Марковића, Косте Милутиновића, Јасне Новак, Миленка Парабућског, Сафета Пашалића, Бранка Плеше, Иштвана Пота, Радета Предића, Исидоре Секулић, Љубомира Симовића, Стевана Станића, Мила Станковића, Радомира Суботића, Емила Фрелиха, Мирка Хаднађева, Светислава Шумаревића. НС је, не рачунајући „Војвођанску сцену“, на коју се надовезује као формални наследник, за једанаест г. излажења била жив и занимљив лист (доцније ревија) за сценску културу у сва три своја периода. Престала је да излази јер је њен издавач, Новинско-издавачко предузеће „Прогрес“, у последњој г. излажења (1960) показивао све мање интересовања да је одржи, иако је била у питању уведена периодична публикација која је од 1950. до 1960. окупила већи број сарадника од било ког другог сличног југословенског листа или ревије. Њена годишта трајно остају незаобилазан извор за разматрање и проучавање театарског живота у Војводини, у Југославији и одјека у нашој средини најзначајнијих позоришних кретања у свету у педесетим годинама XX века.
ЛИТ: Наша сцена, НСад, год. IV-XIV, 1950-1960, бр. 1 – двоброј 157-158.
Л. Д.
