МОАМ Сомерсет (William Somerset Maugham) – енглески романсијер, новелист и драматичар (Париз, 25. I 1874 – Ница, 16. XII 1965). Отац му је био чиновник Британске амбасаде у Паризу. Студирао је медицину у Хајделбергу и Лондону, али се никад није бавио лекарским позивом него је постао слободан писац. Живео је у Паризу и у Њујорку; много је путовао по свету. Прославио се романима које је писао углавном по угледу на француске психолошке романе Мопасана и Флобера. Написао је велик број драма, већином комедија у стилу Оскара Вајлда о љубавним и брачним проблемима, које се одликују духовитим и бриљантним дијалогом. У њима се осећају скептицизам, иронија и подсмех буржоаском моралу. Од многобројних драма најизвођеније су му: Круг (The Circle, 1921), Кобно писмо (The Letter, 1927), Цезарова жена (The Constant Wife, 1928), Свети пламен (The Sacred Flame, 1929) и Брачна математика (Cakes and Ale, 1930). На сцени СНП су играни Свети пламен 1930, Брачна математика 1933. и Кобно писмо 1935.

БИБЛ: Као лишће, прев. Н. Поповић, Бгд 1941; Шарени вео, прев. Р. Војнић, НСад 1952; Оштрица бријача, прев. В. Јеленић, Бгд 1953; Месец и стопарац, прев. М. Ђорђевић, НСад 1954; Колачи и пиво, прев Ђ. Милетић и Љ. Стојадиновић, НСад 1955; Људски окови, прев. Ј. Стојановић и Љ. Вуковић, Суботица 1955; Роман једне глумице, прев. Ф. Тућан, Згб 1956; Кинески параван, прев. С. Петковић, Бгд 1957; Људи и околности, прев. М. Ђорђевић, Бгд 1957; Скровити крај, прев. С. Динчић, Цетиње 1957; Улица у Фиренци, прев. Р. Шовари, Згб 1957; Ашенден – британски ухода, прев. М. Мрзљак, Згб 1959;  Чаробњак, прев. В. Крмпотић, Згб 1961; Странац у Паризу, прев. С. Николајевић, Бгд 1962; У старом замку, прев. Љ. Радовић, Сарајево 1963; Киша и друге приповијетке, прев. М. Шафарик, Бгд 1964.

ЛИТ: Страни писци, Згб 1968, с. 476-477.

Д. Р.

МОАЧАНИН Жарко – драмски глумац, сценограф и сценарист (Славонски Брод, 19. III 1892 – ?). У сезони 1932/33. био је глумац, сценограф и сликар-извођач у СНП у НСаду, 1947. је био ангажован као сценарист у ХНК у Осијеку, а од сезоне 1951/52. члан је НП у Суботици. Играо је епизодне улоге.

УЛОГЕ: Андреја (Алдеји), Четврти болесник (Соба бр. 6), Господин, Момак код Матковића (Мистер долар), Келнер (Осма жена).

ЛИТ: А-м, Гостовање Српског народног позоришта у Вел. Кикинди, Кикиндска недеља, 1932, бр. 8, с. 1; М. В. И., Српско народно позориште из Новог Сада, Панчевачка недеља, 1933, бр. 17, с. 3; А-м, „Осма жена“ од Алфреда Савоара у режији г. Матића, Покрет, 1933, бр. 10, с. 6.

В. В.

МОЖЊАК-ВИЛИЋ-ЦРНОБОРИ Мери – в. ВИЛИЋ-МОЖЊАК-ЦРНОБОРИ Мери

МОЗЕНТАЛ Саломон Херман (Salomon Hermann Ritter von Mosenthal) – аустријски писац (Касел, 14. I 1821 – Беч, 17. II 1877). У родном месту (које је данас у Немачкој) завршио је гимназију. Студирао је на Политехничком институту у Карлсруеу, где је одржавао контакте са представницима тзв. „швапске романтичарске школе“, особито са Јустинусом Кернером и Густавом Швабом, који су иначе били знатно старији од њега. Пошто је докторирао у Марбургу (1842), преселио се у Беч и радио најпре као приватни учитељ. Када се прославио драмом Дебора (Deborah, 1849), добио је аустријску државну службу у Министарству просвете, што је тада изазвало много пажње с обзиром на његово јеврејско порекло; 1871. је добио и племство. Највећи и најзначајнији део његовог књижевног рада представљају драме које су својевремено доживљавале велик успех; само у Лондону Дебора је изведена око 500 пута. Данас највећи део његовог драмског стваралаштва припада прошлости. Писао је иначе и текстове за опере (Сабејска краљица, Виндзорске веселе жене итд.). Његова сабрана дела објављена су у Штутгарту 1877-1878, али о њему и на немачком језику има релативно мало литературе. У СНП је 1875. изведена његова драма Марина царица (Maryna, 1871) у преводу Александра Сандића и 1884. Дебора у преводу Николе В. Ђорића.

С. К. К.

МОЗЕР Густав (Gustav Moser) – немачки писац (Шпандау, 11. V 1825 – Герлиц, 23. X 1903). Рођен је у породици мајора инжењерије, па је и сâм завршио кадетску школу; од 1843. до 1856. био је официр разних ловачких пукова. У Герлицу се оженио ћерком једног велепоседника и напустио војску да би се посветио пољопривреди, али се убрзо уверио да то није његов стварни животни позив. Као официр је готово свакодневно одлазио у позориште и, после напуштања војне службе, у тишини свог пољског имања и на подстицај позоришног директора Франца Валнера, почео је да пише позоришне комаде; написао их је више десетина, највећим делом самостално, а неке у сарадњи са другим, својевремено познатим драматичарима (Ларонж, Хајден, Калиш, Миш, Ф. Шентан, Т. фон Трота и др.). И као човек и као писац уживао је велику популарност, што се показало приликом прославе његовог 70. рођендана. Његова дела су у неколико махова издавана и појединачно и у збиркама (Lustspiele, 1862, Lustspiele, 1-20, 1873-1894) и о њему на немачком језику има много литературе. Уживао је популарност и у нашим крајевима: дела су му превођена и извођена на српскохрватском и словеначком језичком подручју убрзо после појаве оригинала. У СНП су изведени његови комади: 1877. Ултимо (Ultimo, 1873), у преводу Адама Мандровића, 1882. Рат у мирно доба (Krieg im Frieden, 1880, заједно са Ф. Шентаном) у посрби Бранка М. Јовановића, 1884. Наше жене (Unsere Frauen, 1882, са Ф. Шентаном), у преводу Персиде Пинтеровић, 1884. Библиотекар (Der Bibliothekar, 1878), у преводу Б. Галца, и 1905. Поручник Рајф (Reif Reiflingen, 1882), у преводу Милована Ђ. Глишића и са музиком Даворина Јенка.

С. К. К.

МОЈ ДЕРАН – позоришни комад. Написали: Хајнрих Фолрат-Шумахер и Артур Липшиц.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 3. II 1914. у Србобрану. Превела: Даница П. Дамјановићка. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 1 пут.

Прво извођење у НП у НСаду 3. VI 1919. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Ј. Стојчевић (Луклов), М. Хаџићева (Баронеса Ула), С. Ленска, М. Хаџи-Динић, К. Васиљевић, Д. Спасић, В. Кустудић, П. Кокотовић, Д. Кранчевић. – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, „Мој деран“ од Шумахера и Липшица, Јединство, 8. VI 1919; Д. Јевђевић, „Мој деран“, Застава, 11. VI 1919.

В. В.

МОЈ ЛЕОПОЛД (Mein Leopold) – слика из живота у 3 чина, а 6 слика, с певањем. Написао: Адолф Л᾽Аронж. Прво извођење у Берлину, 23. XII 1873, у нашој земљи 29. III 1880. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 6. XII 1881. у НСаду (под насловом: Очина маза). Превео: Сава Рајковић. Музика: Даворин Јенко. – М. Димитријевић (Вилнер), Ј. Поповићева (Наталија), Б. Хаџићева (Марија), М. Рајковићка (Ема), А. Лукић (Готлиб Вајгл), Л. Хаџићева (Клара), М. Барбарић (Леополд), П. Добриновић (Мелмајер), С. Димитријевићка (Мина), Д. Ружић (Рудолф Старке), Јовановић (Хамол), Ђ. Банковић (Швалбах), А. Милосављевић (Шмит), xxx (Драгутин), xxx (Готлиб), Б. Рашић (Шандор), И. Станојевић (Келнер). – Изведено 6 пута.

ЛИТ: -о-, Очина маза, Позориште, НСад 1881, бр. 17, с. 67; А-м, Sonntag: „Mein Leopold“, Gross-Becskereker Wochenblatt, 21. X 1882; П., Ст. Бечеј, 30. 3. „Очина маза“, Застава, 1882, бр. 53, с. 3; А-м, Успела представа, Наше доба, НСад 1886, бр. 29, с. 4.

В. В.

МОЈ ТАТА СОЦИЈАЛИСТИЧКИ КУЛАК (Мој ata socijalistični kulak). Написао: Тоне Партљич. Прво извођење у земљи у Словенском народном гледалишчу у Марибору 8. IV 1983.

Први пут у СНП 28. XII 1984. Превео: Гојко Јањушевић. – Рд. и избор музике: В. Солдатовић, ас. рд. А. Трипковић, сц. С. Јовановић, к. С. Јатић, лектор Ж. Ружић; В. Вртипрашки (Тата, Јоже Малек), М. Гардиновачки (Мама, Мимика Малек), А. Плескоњић-Илић (Олга), Н. Петроње (Тинчек), М. Петковић (Ванч), Р. Којадиновић (Жупник), Д. Синовчић-Брковић (Жупникова Роза), С. Ђорђевић (Медвед), Д. Куцуловић (Медведова супруга), Д. Шокица (Учитељица), З. Богданов (Едо), Т. Кнежевић (Друг из Среза), Д. Шокица (Председник МНО-а), О. Пенчић-Пољански, В. Чукић, М. Дондур, К. Кнежевић, Д. Семедер (Деца). – Изведено 56 пута, глед. 19.932.

ЛИТ:М. Кујунџић, Забатаљена комика, Дневник, 30. XII 1984; А-м, Од веселог живота до колективне представе, Политика, 12. I 1985; Б. Јовановић, Комедија без смеха, Позориште, НСад, 1987, бр. 8.

МОЈ ЏЕП – шаљива игра у три чина. Написао: Мита Калић.

Праизвођење у СНП 22. XII 1887. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; Д. Ружић (Сава Жикић), Д. Ружићка (Милица), С. Миљковићка (Босиљка), М. Максимовићева (Јела), П. Добриновић (Павле), В. Миљковић (Стојан Зорић), М. Димитријевић (Васица Каћанин), А. Милојевић, Т. Илић (Милош Девић), К. Васиљевић (Срета), М. Живковић (Пивничар). – Изведено 13 пута.

БИБЛ: Мој џеп, НСад 1887.

ЛИТ: Ј. Грчић и М. Јовановић, „Мој џеп“, шаљива игра у три чина, ЛМС, 1897, књ. 151, с. 143; В., Српско народно позориште, Застава, 1888, бр. 2, с. 3; Паспарту, „Мој џеп“, шаљива игра у три чина, написао Мита Калић, Браник, 1888, бр. 2, с. 4; М., Мој џеп, Позориште, НСад 1890, бр. 29, с. 114; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 8, с. 4; □, Српско народно позориште, Застава, 1891, бр. 184, с. 2; -Ст-, „Мој џеп“ шаљива игра у 3 чина од М. Калића, Браник, 1891, бр. 146, с. 3; Ј. Храниловић, „Мој џеп“, шаљива игра у 3 чина од М. Калића, Јавор, 1892, бр. 8, с. 121-124; С., У четвртак 3 (15) септембра „Мој џеп“, Банаћанин, Велика Кикинда 1892, бр. 37, с. 3; А-м, Белешке о уметности, Стражилово, 1894, бр. 19, с. 304.

Б. С.

МОЈА БЕБА (Baby Mine) – шала у 3 чина. Написала: Маргарет Мејо. Прво извођење у Лондону, 1910, у нашој земљи 19. I 1913. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у НП у НСаду 6. III 1926. Превео: Милан Стојановић. – Рд. Ј. Гец; Ј. Гец (Алфред Харди), М. Васић (Џими Џинкс), Р. Кранчевићка (Кити), Д. Врачаревићка (Ели), Л. Лазаревић (О’Флаерти), К. Колашинчева (Меги), Д. Матејићка (Роза), Н. Дивјак (Први полицајац), М. Степановић (Други полицајац), В. Ђорђевић (Алфредов секретар). – Изведено 12 пута.

ЛИТ: А-м, „Моја беба“ од М. Мајо, Застава, 1927, бр. 280, с. 2; А-м, „Моја беба“, комедија од Маргарет Мајо, Нови Сад, 1927, бр. 42, с. 4; К. Николић, „Моја беба“, шала у 3 чина од М. Мајо, Нови Сад, 1927, бр. 43, с. 5.

В. В.