МИЛИОН МУКА (Миллион терзаний) – весела игра у 3 чина. Написао: Валентин Катајев. Прво извођење у Москви, у Театру оперете, 16. V 1932, у нашој земљи 11. I 1933. у СНГ у Љубљани.

Прво извођење у СНП 30. I 1936. у Сенти. Превео: Ђ. Машкјевич. – Рд. А. Верешчагин; Ђ. Козомара (Екипажев), О. Репак (Калерија), Р. Петровићева (Агнеза), С. Душановић (Михајло), Љ. Красић-Левак (Шура), А. Маслов (Ананасов), В. Качаник (Прасјук), В. Милин (Прасјук отац), Р. Ферари (Прасјук мајка), С. Репак (Прасјук деда), М. Шекулинова (Агника), С. Савић (Први станар), Г. Николић (Други станар), З. Ковачевићева (Поштарка). – Изведено 1 пут.

Прво извођење у НПДб 22. X 1940. у Сомбору. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; М. Ајваз (Екипажев), И. Душановићка (Калерија), М. Петровић (Агнеза), С. Пашалић (Михаил), М. Кајтас (Кључикова), А. Маслов (Ананасов), В. Качаник (Прасјук), Н. Митић (Прасјук отац), М. Верешчагина (Прасјук мати), Р. Кранчевић (Агника), М. Гајшин (Први станар), С. Цвитковић (Други станар), Б. Варађан (Разносач). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: А-м, Валентин Катајев: „Милион мука“, Дан, 11. I 1941.

М. М.

МИЛИСАВАЦ Живан – књижевни и културни историчар и критичар (Батровци, Срем, 25. II 1915 – Нови Сад, 21. VI 1997). Потиче из земљорадничке породице. Гимназију је завршио у НСаду, а Филозофски факултет у Бгду (1939). Као студент био је један од организатора ОМПОК (Омладинског покрета) и уредник омладинског листа „Наш живот“ (1936-1938). Био је учесник народноослободилачког рата. Од маја 1944. до ослобођења НСада уређивао је партизански лист „Истина“. Изабран је 1946. за секретара МС и на тој дужности налазио се до 1969, а од 1983. до марта 1991. је био председник МС. Од 1945. до 1957. био је главни уредник ЛМС. Књижевним радом почео је да се бави још 1936. сарађујући у великом броју књижевних часописа и у дневним листовима. Главне радове објавио је педесетих и шездесетих. Његове студије о Васи Стајићу, Душану Васиљеву, Змају и Стерији означавају нов прилаз преиспитивању културног наслеђа Војводине са новим погледом на епоху и друштвена и културна кретања у светлу процењивања дела ових аутора. Он се није бавио посебно позоришном уметношћу, али се у есеју Змајев „Шаран“ (1949), у студијама о Змају (1954) и Стерији (1956. и 1982) освртао и на извођења драмских дела ових аутора на сцени, па је у том оквиру писао и о делатности СНП. Аутор је и текста о Марку Малетину, управнику НПДб.

БИБЛ: Змај, Ново покољење, Бгд 1954; Савест једне епохе, НСад 1956; Још једном око позоришне зграде у Н. Саду, НС, 1956, бр. 118-119; Писци и идеје, Бгд 1974; Легенда о Стерији, Дневник, 1. I 1956; Жарко Васиљевић: Размисли и расуди, грађанине, Дневник, 18. IX 1966.

З. Т. Ј.

МИЛИТАР Трифун-Трива – новинар, писац, ахивист, члан ДСНП (Нови Сад, 23. X 1889 – Нови Сад, 24. I 1977). Потекао је из чиновничке породице пореклом из Вршца. Основну школу завршио је 1901, а Српску гимназију 1908. у НСаду. Студије мађарског и немачког језика завршио је 1914. на Филозофском факултету у Будимпешти. У гимназији је покренуо и уређивао лист „Гусле”. Као питомац Текелијанума радио је у библиотеци овог великог српског завода. Био је секретар, потпредседник и председник студентског друштва „Коло младих Срба” и председник Академског певачког друштва „Вишњић”. За време балканских ратова био је учесник у националним политичким манифестацијама. Оптужен је за увреду власти поводом чланка „Југословенско питање“ који је објавио у „Застави” 1913. Међутим, суд у Сегедину је ту оптужбу одбио као неаргументовану. По повратку са студија био је 1916. професор у Српској гимназији у НСаду, али је после месец дана поднео оставку, али се 1919. вратио као предавач у Новосадску гимназију, да би 1920. прешао у Библиотеку МС. У редакцију листа „Застава” ступио је после обнављања 1919, а 1920. постао је њен одговорни уредник, да би се 1923. повукао са те функције „због интрига”. На седници УО ДСНП 1925. понуђено му је место управника у дружини која је требало да се обнови, али је он понуду одбио. Члан УО ДСНП био је током 1926. Функције управника листа „Застава” прихватио се 1926. јер је тадашњи управник Марко Вилић дошао у сукоб са властима. Главни уредник је постао после проглашења диктатуре када је Славко Милетић преузео власништво „Заставе”. Када се лист угасио 14. IV 1929. прешао је на функцију шефа дописништва Централног прес-бироа за Војводину. Истовремено је био председник Новосадске секције Југословенског новинарског удружења. По избијању рата 1941. био је мађарски талац, а после јануарске рације 1942. седам месеци је илегално живео у Будимпешти. Све време током рата нигде није радио. После ослобођења радио је у Комисији за откривање ратних злочинаца, а 1947/48. у Комисији за реституцију културних добара које су током рата изнете из Бачке. Краће време 1949. радио је у Војвођанском музеју, а потом до пензионисања, 1962, као архивар у Рукописном одељењу МС. Његов допринос сређивању грађе МС је огроман јер је као велики познавалац историје НСада, догађаја и личности успео да разреши многе недоумице у сачуваним актима и писмима. Први је увео и класификацију и регистрацију грађе у картотекама. Сарађивао је са великим бројем књижевних часописа и дневних листова, зборника и календара, објавио је око две хиљаде чланака, студија, расправа и осврта из разних области српске културне, књижевне и политичке историје. Чланке и политичке уводнике објављивао је под псеудонимом. Писао је песме, приповетке, драме, романе, критичке приказе, биографије знаменитих Војвођана, преводио је текстове са мађарског, немачког и руског језика. Преко сто његових рукописа, драма, романа, записа и др. чува се у Рукописном одељењу МС, као и драгоцени материјал његових мемоарских записа који су делимично објављивани у часопису „Писац” бр. 3-16, 1991. и у „Свескама за историју Новог Сада” бр. 8, 9 и 10. У својим прозним радовима био је наклоњен сатиричном изразу.

БИБЛ: Милче, 1921; Др Светозар Милетић и његово доба, 1926; Проблеми Подунавља, 1938; Штампа у Војводини, 1940; Ђорђе Марковић-Кодер, 1971; Садржај „Заставе” 1871-1875 (довршио Д. Вртунски) 1985; Погибија последњег Обреновића, Дневник, 2. II – 28. III 1995.

М. Л.

МИЛИЋЕВИЋ Андреја – преводилац (Доњи Милановац, 15. IX 1893 – Београд, 27. IX 1971). Основну школу и гимназију похађао је у разним местима у Србији. Матурирао је 1912. у Бгду и уписао се на Филозофски факултет, али се већ идуће г. запослио као привремени учитељ вештина у IV београдској гимназији. Мобилисан је 1914, а 1915. је заробљен, али је 1917. размењен као ратни заробљеник-инвалид и упућен у Француску на лечење. Демобилисан је новембра 1918. Почетком 1919. стекао је на Универзитету у Греноблу диплому високих студија из француског језика и књижевности. Затим се вратио у земљу, па је постављен за предметног наставника у Крагујевцу. У служби није дуго остао. Поднео је оставку и вратио се у Гренобл, где је у јуну 1920. дипломирао из италијанског језика. Новембра исте г. постављен је за суплента Више трговачке школе у НСаду. Идуће г. је, по молби, премештен у Краљево. Октобра 1922. је положио професорски испит из француског језика. У Јагодину је премештен 1924, а у Бгд 1925. Две г. касније је прешао у ресор Министарства војске и морнарице и отада па до избијања рата био је професор Војне академије у Бгду. У току рата је службовао у V женској и VII мушкој гимназији у Бгду. После ослобођења је радио у IV мушкој и VI женској гимназији. Пензионисан је 1948. Сарађивао је у „Српском књижевном гласнику“ (1913) и у „Мисли“ (1921). Поред француског и италијанског, знао је енглески, а служио се и немачким и чешким. Превео је велик број дела Жила Верна, Алфреда де Вињија, Александра Диме Оца, Алфонса Додеа, Гија де Мопасана, Лафонтена, Ектора Малоа, Зигфрида Сиверца, Валтера Скота, Џека Лондона, Мајна Рида, К. Валишевског, П. Миљукова и других. За НП у Бгду превео је Нежност Анрија Батаја (1926), Руја Блаза Виктора Игоа (1935) и Тартифа Ж. Б. П. Молијера (1942). У СНП су изведена два његова превода: Марије Марсела Пањола (1931) и Тартиф Ж. Б. П. Молијера (1946).

БИБЛ: Виктор Иго, Руј Блаз, Бгд 1936; Самјуел Бекет, Чекајући Годоа, Бгд 1964.

С. А. Ј.

МИЛИЋЕВИЋ Вукосава – глумица. Девојачко презиме јој је било Зорић. Са супругом глумцем и суфлером Душаном Милићевићем (в) имала је ћерку Дану удату Петровић (в), која је у међуратном периоду била веома значајна југословенска глумица. Глумачку каријеру је започела деведесетих г. XIX века у НП у Бгду. У сезони 1895/96. кратко време је била ангажована у СНП, а затим се вратила у Бгд.

УЛОГЕ: Луцика (Господска сиротиња), Флора (Мајка), Шарлота (Мајчин благослов).

В. В.

МИЛИЋЕВИЋ Душан – шаптач и глумац. Каријеру је започео 1879. у Сарајеву у дружини Ђорђа Пелеша. До 1888. био је члан разних путујућих трупа, затим НП у Бгду до 1895, у сезони 1895/96. кратко је као шаптач био у СНП, где је играо и мале епизодне улоге, а потом се вратио у НП у Бгду. Са супругом Вукосавом (в), такође глумицом, имао је ћерку Дану удату Петровић, која је у међуратном периоду била веома значајна југословенска глумица.

В. В.

МИЛИЋЕВИЋ Михаило – глумац (Обреновац, 14. VI 1910 – Београд, 21. I 1993). Школовао се за зуботехничара и од 1926. је радио у струци. Међутим, још 1930. почео је да игра у аматерским позоришним дружинама тако да је 1935. напустио посао и придружио се Повлашћеном позоришту „Београдска комедија” Добрице Раденковића, у којем је остао до 1936. Потом је играо у НП у Нишу, затим у Београдском малом позоришту Душана Животића, па у Цетињу, да би 1940. дошао у НСад у НПДб. Рат га је затекао у Панчеву, где је остао до 1942, а потом је наступао у Позоришту удружених глумаца до 1944. У НОБ је био руководилац Позоришне секције Главног штаба III армије од 1944. до 1945. После рата, све до 31. VIII 1951, био је члан Драме у Панчеву, а потом до 31. I 1952. запослен у „Авала филму“ у Бгду. Од 1. II 1952. до 31. VIII 1953. поново је био члан панчевачког позоришта, а од 1. IX 1953. до 15. VIII 1963. играо је у НП у Зрењанину, да би 16. VIII 1963. дошао у СНП, у којем је остао до пензионисања, 31. X 1974. И као пензионер је повремено играо у приватном позоришту „Пуж” које је основао његов син Бранко, такође глумац. Био је добар карактеран и комичан глумац.

УЛОГЕ: Ландолф (Хенрик IV), Гроф Тривић (Зла жена), Дипломата (Породица Бло), Комесар (Периферија), Гроф Цинцендорф (Пера Сегединац), Панорамџија (Два цванцика), Ћала (Вода са планине), Бонфоа (Уображени болесник), Миленко (Каплар Милоје), Талиц (Топаз), Данило Вукелић (Јубилеј), Сима (Кумова клетва), Вилип (Девојачка клетва), Љуботић (Два наредника), Јоцин син (Београд некад и сад), Момак (Ђидо), Валентин ле Бароаје (Лепа пустоловина), Паја (Моји ђетићи), Ристосије Миловановић (Несуђени зетови), Емануел Атризе (Отмица Сабињака), Сима Јеремић (Свет), Јован (Сеоска лола), Џиљоли (Скамполо), Г-дин Лазић (Ујеж), Секулић (Народни посланик), Метел Цимбер (Јулије Цезар), Арса (Коштана), Ежен (Јаје), Кир Јања (Кир Јања), Капетан (Јеретик), Сервијанац (Фамилија Софронија А. Кирића), Бележник (Школа за жене), Живан (Ваљевска подвала), Наредник протестант (Мајка Храброст), Митар (Чвор), Домар (Развод на мађарски начин), Танасије Димитријевић (Ожалошћена породица), ххх (Велики Мак), Ставра Јаре (Зона Замфирова), Други поморски капетан (Богојављенска ноћ), Тамаји (Породица Тот), Клошар (Клопка за беспомоћног човека), Бонасије (Три мускетара), Еренрајх (Новац је у банци), Хауви Њусам (Наш град), Деда Жаке (Кад наиђу деца), Председник (Хоризонтално и вертикално), Земљаника (Ревизор), Кир Јања (Јавленија и позорја), xxx (Кулосфера), Саветник, Доктор, Гринштајн (Добри војник Швејк), Гроф Монтеги (Ромео и Јулија), Сељак (Представа „Хамлета” у селу Мрдуша Доња, опћине Блатуша), Први грађанин (Посета старе даме), Теча Панта (Госпођа министарка), Старац, Пастир (Смрт Смаил-аге Ченгијића), Директор (Трећа жена), Мужјак (Јерма), Батистен (Буба у уху), Италијан (Николетина), Тардиљо (Сламни шешир).

ЛИТ: К. Савић, Нова комедија на „Бен Акиби” („Новац је у банци” од Курта Флатова), Позориште, НСад 1970, бр. 3, с. 5; М. П., Михаило Милићевић, Дневник, 19. XI 1970; К. Савић, Једна породица – хоризонтално и вертикално, Позориште, НСад 1971, бр, 8, с. 15; М. Каришик, Михаило Милићевић (1910-1993), Дневник, 29. I 1993.

М. Л.

МИЛИЧИЋ Антон – глумац. Члан СНП био је у сезони 1921/22. Играо је епизодне улоге.

УЛОГЕ: Кнез (Крајишкиња) и неименоване улоге у комадима Ревизор и Циганин.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј 1922, бр. 46, с. 2, бр. 47, с. 2.

В. В.

МИЛИЧИЋ-МИЛОЈЕВИЋ Драга – в. МИЛОЈЕВИЋ-МИЛИЧИЋ Драга

МИЛКА – позоришна игра у 4 чина. Написао: Лазар Марковић Мргуд.

Праизвођење у СНП јануара 1908. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – Д. Ружић, М. Марковић, К. Васиљевић, Р. Спиридоновић, Љ. Иличић, Н. Сланкаменац. – Изведено 1 пут.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), „Милка“, позоришна игра у четири чина. Написао Л. Мргуд, Браник, 1908, бр. 26, с. 4.

В. В.