МИЛИЋЕВИЋ Андреја

МИЛИЋЕВИЋ Андреја – преводилац (Доњи Милановац, 15. IX 1893 – Београд, 27. IX 1971). Основну школу и гимназију похађао је у разним местима у Србији. Матурирао је 1912. у Бгду и уписао се на Филозофски факултет, али се већ идуће г. запослио као привремени учитељ вештина у IV београдској гимназији. Мобилисан је 1914, а 1915. је заробљен, али је 1917. размењен као ратни заробљеник-инвалид и упућен у Француску на лечење. Демобилисан је новембра 1918. Почетком 1919. стекао је на Универзитету у Греноблу диплому високих студија из француског језика и књижевности. Затим се вратио у земљу, па је постављен за предметног наставника у Крагујевцу. У служби није дуго остао. Поднео је оставку и вратио се у Гренобл, где је у јуну 1920. дипломирао из италијанског језика. Новембра исте г. постављен је за суплента Више трговачке школе у НСаду. Идуће г. је, по молби, премештен у Краљево. Октобра 1922. је положио професорски испит из француског језика. У Јагодину је премештен 1924, а у Бгд 1925. Две г. касније је прешао у ресор Министарства војске и морнарице и отада па до избијања рата био је професор Војне академије у Бгду. У току рата је службовао у V женској и VII мушкој гимназији у Бгду. После ослобођења је радио у IV мушкој и VI женској гимназији. Пензионисан је 1948. Сарађивао је у „Српском књижевном гласнику“ (1913) и у „Мисли“ (1921). Поред француског и италијанског, знао је енглески, а служио се и немачким и чешким. Превео је велик број дела Жила Верна, Алфреда де Вињија, Александра Диме-Оца, Алфонса Додеа, Гија де Мопасана, Лафонтена, Ектора Малоа, Зигфрида Сиверца, Валтера Скота, Џека Лондона, Мајна Рида, К. Валишевског, П. Миљукова и других. За НП у Бгду превео је Нежност Анрија Батаја (1926), Руја Блаза Виктора Игоа (1935) и Тартифа Ж. Б. П. Молијера (1942). У СНП су изведена два његова превода: Марије Марсела Пањола (1931) и Тартиф Ж. Б. П. Молијера (1946).

БИБЛ: Виктор Иго, Руј Блаз, Бгд 1936; Самјуел Бекет, Чекајући Годоа, Бгд 1964.

С. А. Ј.