МИЛИЋЕВИЋ Андреја – преводилац (Доњи Милановац, 15. IX 1893 – Београд, 27. IX 1971). Основну школу и гимназију похађао је у разним местима у Србији. Матурирао је 1912. у Бгду и уписао се на Филозофски факултет, али се већ идуће г. запослио као привремени учитељ вештина у IV београдској гимназији. Мобилисан је 1914, а 1915. је заробљен, али је 1917. размењен као ратни заробљеник-инвалид и упућен у Француску на лечење. Демобилисан је новембра 1918. Почетком 1919. стекао је на Универзитету у Греноблу диплому високих студија из француског језика и књижевности. Затим се вратио у земљу, па је постављен за предметног наставника у Крагујевцу. У служби није дуго остао. Поднео је оставку и вратио се у Гренобл, где је у јуну 1920. дипломирао из италијанског језика. Новембра исте г. постављен је за суплента Више трговачке школе у НСаду. Идуће г. је, по молби, премештен у Краљево. Октобра 1922. је положио професорски испит из француског језика. У Јагодину је премештен 1924, а у Бгд 1925. Две г. касније је прешао у ресор Министарства војске и морнарице и отада па до избијања рата био је професор Војне академије у Бгду. У току рата је службовао у V женској и VII мушкој гимназији у Бгду. После ослобођења је радио у IV мушкој и VI женској гимназији. Пензионисан је 1948. Сарађивао је у „Српском књижевном гласнику“ (1913) и у „Мисли“ (1921). Поред француског и италијанског, знао је енглески, а служио се и немачким и чешким. Превео је велик број дела Жила Верна, Алфреда де Вињија, Александра Диме Оца, Алфонса Додеа, Гија де Мопасана, Лафонтена, Ектора Малоа, Зигфрида Сиверца, Валтера Скота, Џека Лондона, Мајна Рида, К. Валишевског, П. Миљукова и других. За НП у Бгду превео је Нежност Анрија Батаја (1926), Руја Блаза Виктора Игоа (1935) и Тартифа Ж. Б. П. Молијера (1942). У СНП су изведена два његова превода: Марије Марсела Пањола (1931) и Тартиф Ж. Б. П. Молијера (1946).

БИБЛ: Виктор Иго, Руј Блаз, Бгд 1936; Самјуел Бекет, Чекајући Годоа, Бгд 1964.

С. А. Ј.