ИСПИТ ЗРЕЛОСТИ – в. МАТУРА

ИСТОРИЈСКИ ДВОРАЦ (Château historique) – весела игра у 3 чина. Написали: Александар Бисон и Жан Бер де Тирик. Прво извођење у Паризу, 18. XII 1900, у нашој земљи 14. XII 1902. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 6. XI 1903. у Осијеку. Превео: Милован Зоричић Млађи. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 3 пута.

В. В.

ИСТРА – сцена са нашег Приморја. Написао: Брана Цветковић. Прво извођење 1. XII 1921. у НП Сарајево.

Прво извођење у НП у НСаду 17. XII 1922. (заједно са једночинкама Молитва и Тамо далеко). – Рд. Б. Цветковић;  Стеван Јовановић (Истранин), Р. Алмажановић (Далматинац), М. Душановић (Србијанац), С. Добрић (Хрват), Л. Лазаревић (Словенац), В. Виловац (Црногорац), Ј. Стојчевић (Херцеговац), В. Ивановић (Босанац), Ј. Силајџић (Војвођанин), М. Пашко (Старо-Србијанац). – Изведено 4 пута.

В. В.

ИФЛАНД Аугуст Вилхелм (August Wilhelm Iffland) – немачки глумац, позоришни радник и драматичар (Хановер, 19. IV 1759 – Берлин, 22. IX 1814). Као дете из имућне породице требало је да оде на студије теологије, али се определио за позориште; глумио је у Готи под руководством Екхофа (1777-1779), а затим је, 1779, дошао у Манхајм, где је познати интендант Далберг сагледао његов таленат и где се ускоро упознао са Шилером. Од 1796. био је директор Краљевског пруског националног позоришта у Берлину, а од 1811. генерални директор краљевских позоришта. У међувремену је (1807-1809. и 1811-1812) издавао „Алманах за позориште“ („Almanach fürs Theater“, изашло је 5 св.); пре тога је писао о представљању ликова („Fragmente über Menschendarstellung“, 1785), а постхумно му је штампана Теорија глуме (Theorie der Schauspielkunst, 1815). Спада у слављене и славне глумце свога доба. Супротно вајмарској школи, која је нарочито неговала декламовање, он је у својим радовима тражио природност у говору, али и педантан однос према детаљима и у говору и у кретњи. Написао је 65 позоришних комада којима се приближио слави А. Коцебуа, а исто тако га је пратио и када му је популарност опадала. Мора се рећи да је вешто владао сценском техником, да је знао да побуди и одржава пажњу гледалаца, али радња његових комада тако је исконструисана да садржи мало веродостојности. Још за живота су му штампане драме у 16 књ. (Dramatische Werke, 1798-1802), на шта су 1808.додате још две св.; поновно издање, заједно са аутобиографијом (Meine theatralische Laufbahn) изашло је 1885. Поједине драме су му објављиване у разним изборима из драмског стваралаштва, а издате су и сабране у 24 св. (1843). Популаран, цењен и уважаван не само као глумац него и као драматург, редитељ и директор позоришта – био је у блиском контакту са Шилером, Гетеом, Хајнрихом фон Клајстом и Лудвигом Тиком. У првој половини XIX века уживао је репутацију и изван немачке језичке територије и био извођен на многим страним сценама. Још 1816. Јоаким Вујић је превео његову једночинку Стари војак (Der Veteran), а 1821. драму у пет чинова Карташ (Der Spieler, 1798); ако је раније и извођен на нашим сценама, када је основано СНП већ је тонуо у заборав. После представе јединог његовог комада у СНП у листу „Позориште“ је 1873. речено: „тај писац није више ’профета’ ни у немачким репертоарима, те би стога учтиво световали управу позоришну да га пензионира и на нашој позорници“. У СНП је 20. XII 1873. изведено његово Крштено писмо (Der Taufschein) у посрби Милана Савића.

ЛИТ: С. К. Костић, Немачки класици на сцени СНП у Новом Саду, у: Споменица СНП у Новом Саду 1861-1961, НСад 1961, с. 198-228; С. К. Костић, Deutschsprachige Dramatiker auf der Bühne des Serbischen Nationaltheaters in Novi Sad, Maske und Kothurn, Vierteljahresschrift für Theaterwissenschaft, herausgegeben vom Institut für Theaterwissenschaft an der Universität, Беч 1962, Heft 3-4, с. 247-284.

С. К. К.

ЈА ВАС ЉУБИМ (Je vous aime) – шаљива игра у 1 чину. Написао: Шарл Иго. Прво извођење у Паризу, 1861.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 6. III 1874. у НСаду (заједно са једночинком Ћушка пошто-пото). Превео: Иван Захар. – И. Сајевићка (Салбризова), А. Сајевић (Барон Дарсе), А. Лукић (Парнеј), В.  Марковић (Моран), Л. Маринковићева (Павлина), Ј. Божовић (Слуга). – Изведено 1 пут.

В. В.

ЈА САМ НЕВИН (Roger-la-Rocque) – драма у пет чинова. Написали: Жил Мари и Жорж Гризије. Прво извођење у Паризу 1888, у нашој земљи 28. V 1893. у НП Бгд (под називом Роже Ларок).

Прво извођење у ДНП 20. X 1943. у Панчеву. Превео: Душан Л. Ђокић. – Рд. А. Верешчагин, сц. В. Ребезов; Љ. Иличић (Роже Ларок, Вилијем Фарнеј, Ливерсан), М. Симић (Лисијен де Ноарвил), Ж. Мишчевић (Ремон де Ноарвил), П. Милосављевић (Антоније Тристо), М. Мирковић (Амабл Пивало), Ђ. Драгић (Жербје), Д. Стојовић (Лакроа), М. Аврамовић (Председник суда), Ж. Котрошан (Државни тужилац), Р. Шобота (Леноар, Благајник), С. Симић  (Прансине), Р. Гојкић (Рикардо), В. Ристић (Хеберт), М. Јаснић (Жил Карпантје), М. Јелић (Бенарди), Н. Митић (Моро), С. Савић (Вратар), В. Милин (Каплар), О. Животићка (Јулија де Ноарвил), И. Душановићка (Аријета Ларок), Б. Душановићева (Сузана Ларок), В. Фазловска (Викторија). – Изведено 7 пута.

В. В.

ЈА ТЕ ВАРАМ ЈЕР ТЕ ВОЛИМ (Ich betrüg dich nur aus Liebe) – комедија с певањем у 3 чина. Према Лују Вернеју написао: Роберт Блум. Музика: Ралф Ервин. Прво извођење у Берлину, 1928, у нашој земљи 1. IV 1930. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 28. IV 1931. у Вршцу. Превео: Александар Бинички. – Рд. С. Добрић; С. Добрић (Граф Варињи), Ф. Клокочки (Гастон), В. Старчић (Делабудлиер, Доминик), И. Астрова (Марусја), Л. Ђорђевићка (Хаусмајсторка), М. Васић (Један улични певач). – Изведено 8 пута.

ЛИТ: М. Г., „Ја те варам јер те волим“, оперета од Р. Ервина на новосадској позорници, Југословенски дневник, 1932, бр. 40, с. 4; М., Премијера џез-оперете „Ја те варам јер те волим“, Нови Сад, 1932, бр. 7, с. 3.

В. В.

ЈАБУКА – шаљива оперета у 3 чина. Музика: Хуго Доубек. Либрето: Веља Миљковић.

Праизвођење у СНП 1892. у Земуну. Подела узета са плаката представе одржане 7. III 1895. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; С. Стефановић (Митар Лазин), М. Тодосићка (Стана), Д. Весићева (Јелка), Д. Туцаковићева (Сока), Ј. Жикић (Сима Лазин), М. Марковићка (Криста), Д. Спасић (Господин Кока), Ј. Тодосић (Стева), К. Васиљевић (Јоца), М. Марковић (Радивој), Ј. Душановић (Браца Тома), Т. Илић (Мића). – Изведено 38 пута.

ЛИТ: А-м, О премијери шаљиве оперете „Јабука“, Стража, НСад 1895, бр. 16, с. 3.

В. В.

ЈАВЛЕНИЈА И ПОЗОРЈА – руковет драмских одломака из текстова Е. Козачинског (у преради Ј. Рајића), Г. Стефановића-Венцловића, Ст. Стефановића, Ј. Ст. Поповића, Ј. Суботића, Л. Костића и Ђ. Јакшића у 1 делу. Избор и адаптација: Петар Марјановић.

Праизвођење у СНП 5. IX 1971. у Сремским Карловцима. –  Рд. Б. Ђорђевић, к. г., сц. С. Максимовић, к. С. Јатић; Љ. Јовић (Пролог, Рајић: Сербија, Први чтец), З. Кримшамхалов (Мати), С. Јосић (Отроковица перваја), И. Сувачар (Отроковица втораја), М. Анђелковић (Рајић: Сербија, Други чтец), М. Шијачки-Булатовић (Девојка), П. Петковић (Јосиф, Југ Богдан), Т. Кнежевић (Урош), Т. Јовановић (Вукашин, Вук Бранковић), М. Милићевић (Кир Јања), М. Петковић (Милош Обилић), В. Матић (Кнез Лазар, Први судија), В. Стојановић (Бановић Страхиња), Д. Џакула (Косанчић Иван), Р. Кнежевић (Бошко Југовић, Максим Црнојевић), М. Кљаић-Радаковић (Јелисавета). – Изведено 10 пута, глед. 1588.

БИБЛ: Јавленија и позорја. Руковет одломака из српске драмске књижевности XVIII и XIX века. Избор текстова и коментара: Петар Марјановић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1738.

ЛИТ: А-м, A hagyomány tisztelete, Magyar Szó,  10. X 1971; М. Петковић, „Јавленија и позорја“, Дневник, 2. XI 1971; Р. Поповић, Саветовање у Сремским Карловцима, Политика, 9. XI 1971; М. Кујунџић, Пригодни рецитал, Дневник, 10. XI 1971; С. Божовић, Од „Траедокомедије“ до савременог позоришта, Индекс, НСад 1971, бр. 232, с. 9; С. Божовић, Наивно о наивном, Индекс, НСад 1971, бр. 233, с. 5.

Ј. М.

ЈАГАЗОВИЋ Васа – добротвор (Осијек, 1. I 1826 – Нови Сад, 27. II 1890). Био је трговац у Дреновцима, у Славонији. Изузетно вредан и штедљив, обогатио се, али се и лепо образовао – много читајући и претплаћујући се на књиге. Када се са женом преселио у НСад, обоје су се посветили помагању и унапређивању Матице српске и СНП (он је 1887-1888. био и потпредседник Матице). Пошто нису имали деце, свотом од 35.000 форината су 1883. основали Фонд Васе и Саранфиле Јагазовићā за помагање српске деце која се уче у ратарским, занатлијским или трговачким школама. Фондом је управљала Матица српска. Самој Матици оставили су задужбину са главницом од око 140.000 круна. У тестаменту састављеном 1886. брачни пар Ј. је одредио и да се за глумачки мировински фонд исплаћује годишње 50 форината.

ЛИТ: А. Хаџић, Васа Јагазовић, народни добротвор, ЛМС, 1890, књ. 164, с. 146-150.

В.