ДОН КАРЛОС (Don Carlos) – опера у 4 чина. Музика: Ђузепе Верди. Либрето по Фридриху Шилеру: Жозеф Мери и Камиј ди Локл. Прво извођење у Паризу, 11. III 1867, у нашој земљи 20. V 1939. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 28. IV 1964. у НСаду. Превео: Душан Миладиновић. – Дир. Д. Миладиновић, Д. Жупанић, И. Топлак, Виктор Васи, к. г., рд. Е. Фрелих, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић; Р. Немет, М. Хаднађев (Филип), М. Штор, И. Давосир-Матановић (Елизабета), А. Херћан (Еболи), Д. Мариновски, Ф. Пухар (Поза), В. Цвејић (Карлос), И. Кнежевић, С. Дракулић (Велики инквизитор), З. Николић, И. Давосир-Матановић (Тибалдо), Ф. Кнебл (Лерма), М. Топлак (Грофица Аремберг), М. Онешчук (Аралдо), Е. Мартин, З. Николић (Глас), А. Црњаковић, Р. Немет, Д. Балтић (Монах). – Изведено 12 пута, глед. 6307.

ЛИТ: М. Г., Премијера „Дон Карлоса“, Дневник, 28. IV 1964.

В. П.

ДОН КИХОТ (Don Quijote) – балет у 3 чина, 6 слика (с прологом). Музика: Лудвиг Минкус. Либрето по Сервантесу: Маријус Петипа. Прво извођење 14. XII 1869. у Бољшом театру у Москви, у нашој земљи 14. XII 1931. у НП у Бгду.

Прво извођење у СНП 3. II 1968. у НСаду. – Дир. Л. Бута, редакција либрета, к-граф и рд. И. Отрин (варијације Китри и Pas de deux по Петипи и Горском), сц. С. Максимовић, к. Б. Јовановић, к. г.; В. Јелкић (Дон Кихот), И. Отрин (Санчо Панса), П. Јерант (Лоренцо, Караско), Е. Марјаш-Брзић (Китри), М. Поповић-Сенаши (Китри, Фраскита), А. Маринић, к. г. (Базил), Ж. Миленковић (Гамаш), М. Јанковић (Хуанита), М. Братоножић (Мерцедес), Н. Узелац (Мигел), Р. Вучић (Мануел), М. Лазаревић (Крчмарица), Ј. Прокић (Вила Дриада), Т. Мошински (Циколија). – Изведено 15 пута, глед. 6684.

Премијера у СНП 20. XI 1984. у НСаду – Дир. И. Топлак, к-граф и рд. И. Отрин, к. г., сц. Б. Максимовић, к. Б. Јовановић, к. г., репетитор Ј. Русу, к. г., В. Лагунов, к. г.; Ј. Русу, Н. Узелац, И. Фетаховић (Дон Кихот), В. Чебски, В. Халаку (Санчо Панса), А. Христидис (Лоренсо), Л. Бујук-Војку, к. г. (Китри, Дулчинеја), А. Израиловски, к. г. (Басил), Р. Варга (Мануел), З. Панић (Мигел), Д. Крстић, Ј. Дутина (Фраскита), Л. Милер-Христидис, Д. Новков (Хуанита), С. Стојадиновић, Д. Новков (Мерцедес), Ж. Новков, В. Мандић (Гамаш), А. Петрић, М. Милер (Инес), Д. Новков, Л. Милер-Христидис (Вила Дриада), В. Поповић (Караско), Т. Чебски (Циколиа), Н. Бикицки, М. Рушкуц (Предводнице вила), Е. Курунци, Г. Величковић, Г. Теглаши (Аморети), Т. Пандуровић (Гостионичарка), С. Михић, Н. Киритеску (Витези у Кихотовим сновима), Ђ. Ђурић, З. Драгин, Т. Дин, Б. Ковинчић, З. Вукоман, М. Ненадовић, М. Велимировић, Г. Селеш, З. Буцало, Драган Галетић, К. Козарски (Торери, Статисти), балетски ансамбл (Шпањолци, Торери, Виле). – Изведено 14 пута, глед. 5384.

ЛИТ: Ђ. Димитријевић, Двеста динара за Марјаш, Дневник, 14. I 1968; П. Ј(анковић), „Дон Кихот“ за јубилеј, Вечерње новости, 1. II 1968; Б. Рушкуц, Честитка балету, Дневник, 4. II 1968; С. Кисић, Свечана прослава две деценије Опере, Политика, 10. II 1968; Д. Новков, Прича о тужном витезу, Позориште, НСад 1984/85, бр. 1, с. 3; Д. Новков, Роман по закону класичног балета, Позориште, НСад 1984/85, бр. 2, с. 5; Н. С(имин), Стилизовани „Дон Кихот“, Дневник, 16. XI 1984; М. Јовановић, Ентузијазам ансамбла, Политика експрес, 22. XI 1984; З. Ђерић, Сан и јава Дон Кихота, Глас омладине, НСад 27. XI 1984; С. Кошничар, Игра ради игре, Дневник, 27. XI 1984; М. Сујић-Виторовић, Не по сваку цену, Политика, 27. XI 1984; С. Субић, Стваралачка сарадња с надареним кореографом, Позориште, НСад 1984/1985, бр. 3, с. 2-3; С. Савић, „Дон Кихот“ други пут, Дневник, 25. XI 1984; С. Савић, Дон Кихот Ике Отрина, Позориште, НСад 1984/85, ванредни бр., с. 3; Ж. Миленковић, Don Quijote, Magyar Szó, 15. III 1985; Љ. Мишић, Чудесна кантилена покрета, Позориште, НСад 1984/85, бр. 9, с. 4-5; С. Савић, Осврт на крају сезоне / Балет у сезони 1984/85, Позориште, НСад 1984/85, бр. 10, с. 4.

Љ. М.

ДОН ПАСКВАЛЕ (Don Pasquale) – комична опера у 3 чина. Музика и либрето: Гаетано Доницети. Прво извођење у Паризу, 3. I 1843, у нашој земљи 19. X 1921. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 23. IX 1954. Превео: Предраг Милошевић. – Рд. М. Маринц, дир. М. Асић, П. Милошевић, сц. В. Маренић, к. г., к. С. Церај-Церић; М. Хаднађев, Р. Немет, М. Грозданић (Пасквале), З. Николић (Норина), Д. Бурић (Ернесто), В. Кошир (Малатеста), К. Марцикић (Нотар). – Изведено 28 пута, глед. 8626.

Обновљено као премијера 17. XI 1962. – Рд. А. Радошевић, к. г. и М. Сабљић, к. г., дир. М. Фајдига, сц. В. Маренић, к. г., к. С. Јатић; Р. Немет (Пасквале), О. Бручи (Норина), С. Боштјанчић, к. г., В.  Куцуловић (Ернесто), Д. Балтић (Малатеста), К. Марцикић (Нотар). – Изведено 6 пута, глед. 1769.

В. П.

ДОН ПИЈЕТРО КАРУЗО (Don Pietro Caruso) – драма у 1 чину. Написао: Роберто Брако. Прво извођење у Напуљу, 1895, у нашој земљи 7. V 1914. у НП у Бгду.

Прво извођење у НП у НСаду 4. XII 1920. Превео: Миодраг Ристић. – Рд. Д. Спасић; Д. Спасић (Дон Пијетро), Р. Кранчевићка (Маргерита), Б. Николић (Фабрицио), Ј. Силајџић (Вратар), М. Оливијери (Сусетка), С. Савић (Којанен). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: А-м, Позориште, Застава, 5. V 1921.

В. В.

ДОН ХУАН (Don Juan) – балет у 1 чину, 3 слике. Музика: Кристоф Вилибалд Глук. Либрето: Гаспаро Анђолини, по поеми Жан-Батиста Молијера. Прво извођење 17. X 1761. у Краљевском позоришту у Бечу, у нашој земљи 22. XII 1928. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 16. VI 1954. у НСаду (са једночиним балетима Поподне једног Фауна и Половецке игре). – Дир. Л. Бута, к-граф М. Кирбос, сц. М. Лесковац, к. С. Церај-Церић; С. Израиловски (Дон Хуан), В. Карић (Дона Елвира), С. Павлетић (Комтур), П. Јерант (Зганарело), М. Матић (Дона Дуена), М. Братоножић-Месаровић, Ј. Андрејев (Шпањолке), К. Глигорић (Лепотица). – Изведено 12 пута, глед. 3151.

Љ. М.

ДОН ЦЕЗАР ОД БАЗАНА (Don César de Bazan) – комедија у 5 чинова. Написали: Филип Диманоар и Адолф Денери. Прво извођење у Паризу, 30. VI 1844, у нашој земљи 27. IX 1874. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 16. V 1877. у НСаду. Превео: можда Никола Кокотовић. – В. Јуришић (Карло II), А. Сајевић (Дон Цезар од Базана), В. Марковић (Дон Жозе од Сантарема), С. Рајковић, к. г. (Маркез Монтифијор), Ј. Поповићева (Маркеза Монтифијорска), Ј. Сајевићка (Маритана), Љ. Зорићева (Лазарил), Н. Рашић (Капетан), П. Добриновић (Чамџија), С. Бошковић (Судац), Ј. Бунић (Полицај), xxx (Перес). – Изведено 4 пута.

Премијера у СНП 15. III 1884. у НСаду. – М. Марковић (Карло), М. Цветић, к. г. (Дон Цезар од Базана), А. Милосављевић (Дон Жозе од Сантарема), М. Х.-Динић (Маркез Монтифијор), Ј. Добриновићка (Маркеза), М. Рајковићка (Маритана), Л. Петровићева (Лазарил), М. Барбарић (Капетан), И. Станојевић (Чамџија), Љ. Станојевић (Судац), Б. Рашић (Слуга). – Изведено 11 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 30. XII 1919. Подела узета са  плаката представе одржане 14. XI 1922. у НСаду. – Рд. К. Васиљевић; В. Ивановић (Карло II), Р. Алмажановић (Дон Хосе од Сантарема), Ј. Стојчевић (Дон Цезар од Базана), М. Х. Динић (Маркиз Јахов), М. Тодосићка (Маркиза Гасела), В. Виловац (Капетан страже), М. Душановић (Полицај), Стеван Јовановић (Судија), Л. Лазаревић (Кајакџија), Р. Кранчевићка (Лазарил), П. Рајичићка (Маритана), М. Авировићева (Перез), М. Јанковићка (Прва дама), З. Душановићка (Друга дама), Ј. Силајџић (Први каваљер), С. Савић (Други каваљер), Д. Бајић (Трећи каваљер). – Изведено 9 пута.

ЛИТ: М., Дон Цезар од Базана, Позориште, НСад 1877, бр. 29, с. 114-115; Кеста, Српско народно позориште у Вршцу, Застава, 1879, бр. 176, с. 2; К. Р., „Дон Цезар од Базана“, Позориште, НСад 1879, бр. 42, с. 167; #, Суботица 27. 3. „Дон Цезар од Базана“, драма у 5 чинова од Диманоара, Застава, 1881, бр. 55,  с. 3;  П., Ст. Бечеј 24. 3. „Дон Цезар од Базана“, Застава, 1882, бр. 52, с. 6; -ћ, Вршац 15. 2. „Дон Цезар од Базана“, Застава, 1883, бр. 47, с. 2; С. М., Дон Цезар од Базана, Позориште, НСад 1884, бр. 36, с. 142-143; А-м, (Српско народно позориште у Митровици), Стражилово, 1885, бр. 20, с. 637-638; М. О., Врањево, у суботу 18(50) јула даван је: „Дон Цезар од Базана“, Банаћанин, Велика Кикинда 1892, бр. 31, с. 3; Ј. Храниловић, „Дон Цезар од Базана“, драма у 5 чинова, написао Диманоар, превео Н., Јавор, 1892, бр. 10, с. 153-156.

В. В.

ДОНА ДИЈАНА (El desdén con el desdén) – шаљива игра у 5 чинова. Написао: Аугустин Морето и Кавана. Прво извођење у Мадриду, 1654, у нашој земљи 16. III 1871. у ХНК Згб.

Прво извођење у СНП 1872. у Панчеву. Немачку прераду К. А. Веста превео Милорад Поповић Шапчанин. Подела узета са плаката представе одржане 20. XII 1872. у НСаду. – А. Лукић (Дон Дијего), Ј. Сајевићка, к. г. (Дона Дијана), М. Недељковићка (Дона Лаура), Л. Хаџићева (Дона Фениса), А. Сајевић, к. г. (Дон Цезар), В. Марковић (Дон Луис), М. Станчић (Дон Гастон), Н. Недељковић (Перин), Л. Маринковићева (Флорета). – Изведено 7 пута.

Обновљено као премијера у СНП 17. II 1877. у Сомбору. – В. Јуришић (Дон Дијего), Ј. Сајевићка (Дона Дијана), Б. Хаџићева (Дона Лаура), Л. Хаџићева (Дона Фениса), А. Сајевић (Дон Цезар), В. Марковић (Дон Луис), А. Лукић (Дон Гастон), С. Рајковић (Перин), Љ. Зорићева (Флорета). – Изведено 1 пут.

ЛИТ: М., „Дона Дијана“, Позориште, НСад 1872, бр. 81-82, с. 370-371 и 374-375.

В. В.

ДОНА РОЗИТА ИЛИ ГОВОР ЦВЕЋА (Doña Rosita la soltera o El lenguaje de las flores) – поема из Гранаде, у 3 чина, из нашег века – одиграва се у разним вртовима – са песмом и игром. Написао: Федерико Гарсија Лорка. Прво извођење у Барселони, 1935.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 12. III 1963. у НСаду. Превео: Миодраг Љ. Гардић. – Рд. Б. Ханауска, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић, к-граф М. Дебељак, муз. сарадник Д. Стулар, пом. рд. С. Шалајић, лектор Ж. Ружић; С. Шалајић (Теча), Добрила Шокица (Тетка), М. Кљаић-Радаковић (Розита), Љ. Раваси (Дадиља), З. Стојиљковић (Нећак), А. Веснић (Лепојка прва), М. Шијачки-Булатовић (Лепојка друга), М. Адамовић (Лепојка трећа), Д. Јанковић Макс (Господин Икс), И. Душановић (Мајка), Ј. Бјели (Уседелица прва), З. Вуковић (Уседелица друга), З. Ђуришић (Уседелица трећа), Д. Куцуловић (Старија Ајола), М. Бањац (Млађа Ајола), Ф. Живни (Мартин), В. Солдатовић  (Дечак). – Изведено 5 пута, глед. 2712.

БИБЛ: Федерико Гарсија Лорка, Дона Розита или Говор цвећа. Драма у три чина. Превео Миодраг Гардић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1097.

ЛИТ: М. Милошевић, Лирска иронија, Дневник, 12. III 1963; Ј. Виловац, Мементо ганутљиве нежности, Дневник, 14. III 1963.

Ј. М.

ДОНИЦЕТИ Гаетано (Gaetano Donizetti) – италијански композитор (Бергамо, 29. XI 1797 – Бергамо, 8. IV 1848). Певање, клавир и хармонију учио је у музичкој школи у Бергаму, а контрапункт у Болоњи. Веома плодан, компоновао је дела инструментална (13 симфонија, 18 гудачких квартета, 3 квинтета, низ композиција за клавир и друге инструменте), драмска (71 оперу), вокална (2 ораторијума, 28 кантата, пригодне химне, соло песме) и црквена (око 115, међу њима и 2 мисе). Спада међу велике италијанске и светске оперске композиторе. Заједно са Росинијем и Белинијем претеча је Вердија. У СНП су изведена ова његова дела: Лучија ди Ламермур, Дон Пасквале, Фаворита и Љубавни напитак, а музика из његове опере Марија, кћи пуковније коришћена је у комаду истога наслова.

В. П.

ДОРИС РЕШАВА ПИТАЊЕ БРАКА – комедија у 3 чина. Написао: Хари Сегал.

Прво извођење у нашој земљи у БНП СДб 3. II 1935. у НСаду. Преводилац непознат. – Рд. Б. Кривецки; М. Микићева (Сесил Прентис), Л. Ђорђевићева (Дорис Креин), Р. Ђурић (Елиот Креин), И. Петријева (Мојра Сполдин), С. Душановић (Луис Горша), М. Величковић (Брус Кинг), З. Црногорчевићева (Идит Хејс), Д. Левак (Виктор Фолансби), М. Живковић (Харли Вивлер), С. Репак (Фред Прентис), П. Богатинчевић (Лорд Виљем Вичмор). – Изведено 3 пута.

ЛИТ: А-м, Премијера комедије: „Дорис решава питање брака“, Југословенски дневник, 1935, бр. 25, с. 6, бр. 27, с. 10, бр. 28, с. 9; Th, „Dorris löst das Eheproblem“, Deutsches Volksblatt, 1935, бр. 4577, с. 9.

В. В.