ДАМЈАНОВИЋ Даница П. – преводилац. Њен превод позоришног комада Мој деран Артура Липшица и Хајнриха Фолрата Шумахера у СНП је извођен 1914. и 1919.

ДАМЈАНОВИЋ-ЦЕХЕТМАЈЕР Драгица – инспицијент Опере и оперски редитељ (Шабац, 31. XII 1899 – ?). У родном граду је завршила основну школу и гимназију, чак се и опробала на шабачкој сцени као глумица. После Првог светског рата студирала је у Немачкој медицину, па филозофију, да би коначно у Минхену 1927. завршила Музички конзерваторијум, где се оспособила за оперско-оперетског редитеља. Пуне две деценије бавила се и драмском и оперском режијом у Немачкој (Розенхајм, Аугзбург, Минхен). У СНП је, одмах по обнављању Опере, ангажована од 15. IX 1947. као помоћник редитеља и инспицијент Опере. Од 26. III 1949. радила је у НП у Вршцу, одакле се вратила у НСад 13. IX 1949, када је прихватила и додатну обавезу: да унутар новосадске Опере стручно обучава остале чланове (певаче и музичаре). Републичко министарство културе ју је декретом 20. XII 1950. преместило у сремскомитровачко позориште, одакле је 18. I 1951. враћена у СНП да би, на исти начин, већ 31. I 1951. додељена сомборском НП. Касније је радила у НП у Лесковцу. Њена ћерка, оперска певачица Хелена Цехетмајер (в), била је накратко ангажована у новосадској Опери. У Вршцу је режирала драмске комаде: Дубоко корење, Своји смо споразумећемо се, Сумњиво лице, Чеховљеве три једночинке Медвед, Просидба и Јубилеј, те Осртрво мира, а у СНП је остварила само једну режију – Боеме (1950).

ЛИТ: Б. Чиплић, Поводом премијере Пучинијевих „Боема“ у Војвођанској опери, ЛМС, 1950, књ. 365, с. 202.

В. В.

ДАН ОДМОРА (День отдыха) – комедија у 3 чина. Написао: Валентин Петрович Катајев. Прво извођење 1946. у Московском театру сатире.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 27. V 1948. у НСаду. – Рд. Р. Веснић, сц. М. Шербан; С. Душановић (Зајцев), М. Коџић (Клара), Ј. Виловац (Костја), О. Животић, И. Душановић (Вера), М. Тошић (Мијусов), А. Краљевић (Дудкин), С. Перић-Нешић (Дудкина), Р. Кранчевић (Роза), С. Тошић (Ана), Д. Марковић (Филип), М. Миладиновић (Шура), М. Топаловић, Б. Микоњић (Кувар). – Изведено 15 пута, глед. 6817.

БИБЛ: Валентин Катајев, Дан одмора, комедија у три чина. Превод с руског, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 387.

ЛИТ: А-м, „Дан одмора“, ВС,  1948, бр. 14, с. 36.

Ј. М.

ДАНИ НАШЕГ ЖИВОТА (Дни нашей жизни) – комад у 4 чина. Написао: Леонид Николајевич Андрејев. Прво извођење у 1908. у Новом театру у Петрограду, у нашој земљи 6. IX1919. у СНГ у Љубљани.

Прво извођење у СНП 12. II 1931. у Крагујевцу. Превео: Љубомир Н. Рајић. Подела узета са плаката представе изведене 15. IV 1931. у Вршцу. – Рд. С. Добрић; О. Илићка (Јевдокија), Н. Бандићка (Олга), В. Старчић (Глуховцев), С. Добрић (Онуфрије), Љ. Стојчевић (Мишка), С. Душановић (Блохин), Ф. Клокочки (Физичар), Н. Динић (Архангелски), Е. Биртићка (Ана), И. Душановићка (Зинаида), Ј. Харитоновић (Фон Ранкен), Л. Јовановић (Миронов), М. Ђорђевићка (Нашминкана дама), С. Савић (Чувар парка, Петар), М. Динићка (Анушка). – Изведено 3 пута.

Прво извођење у Н-Оп 27. III 1932. у Сплиту. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 16 пута.

Прво извођење у НПДб 15. III 1938. у Крагујевцу. – Рд. А. Верешчагин; Љ. Јовановић (Јевдокија), Љ. Красић-Левак (Олга), Г. Николић (Глуховцев), Р. Алмажановић (Онуфрије), Љ. Стојчевић (Мишка), М. Мајић (Бухин), С. Јанићијевић (Физичар), В. Милин (Архангељски), З. Стојчевићка (Ивановна), Љ. Лазарева (Зинаида), Д. Беговић (Фон Ранкен), М. Томић (Миронов), С. Савић (Трговац), М. Мирковић (Трговачки помоћник), Ј. Јукић (Писар, Петар), Н. Нешовић (Кокота), В. Ивановић (Чувар парка), М. Вилић (Генерал у пензији), М. Ђорђевић (Анушка). – Изведено 2 пута.

ЛИТ: П. Радивојевић, Новосадско позориште у Вршцу, Југословенски нови лист, Вршац 1931, бр. 16, с. 2; А-м, „Дани нашег живота“, Позоришни лист, 1932, бр. 1, с. 11; А-м, „Дани нашег живота“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1932, бр. 20,с. 3; А-м, Драма Л. Андрејева „Дани нашег живота“, Нови Сад, 1932, бр. 42, с. 3.

М. М.

ДАНИЉЧЕНКО Вера – члан оперског хора (Осјечки Драж, 27. XI 1927 – ). Завршила је два разреда учитељске школе и похађала Државну музичку школу у НСаду. Члан СНП је била од 26. V 1948. до 31. V 1950, када је отишла у Учитељску школу у Вршцу. Певала је мање соло-партије.

УЛОГЕ: Момак, Чобанче (Еро с онога свијета).

ЛИТ: А-м, Премијера домаће опере „Еро с онога свијета“ у Новом Саду, СВ, 28. II 1948; А-м, „Еро с онога свијета“, ВС, 1948, бр. 15, с. 38.

В. В.

ДАНИРА Марија (Maria Danira) – преводилац (из Згба). Преводила је углавном са италијанског (А. Манцони, У. Бети). Са Славком Миџором (в) превела је комедију Сапутници Јана де Хартога, која је у СНП изведена 31. III 1956.

БИБЛ: Јан де Хартог, Сапутници, комедија у три чина и седам слика, прев. С. Миџор и М. Данира, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 583.

ДАНИС Т. – драмски писац. Његова шаљива игра Глуви слуга изведена је у СНП 1871.

ДАНКУЛОВ Драгиња-Драга – драмска глумица (Велики Бечкерек, 18. I 1844 – Велики Бечкерек, 1888, по неким изворима 1890). Право презиме јој је Данкол. Ступила је у трупу Јована Цаце Кнежевића 7. IV 1861. На сцени, у његовој трупи, наступила је у Великом Бечкереку 18. IV 1861. као Косара у представи Владимир и Косара. После расцепа у дружини, при чему је добар део чланова пришао Српској читаоници у НСаду, Д. је остала уз Кнежевића до распадања његове трупе, 1862. У априлу 1862. гостовала је у ХНК у Згбу, а 1863-1864. је у СНП у НСаду са платом од 35 форината месечно. Позориште је напустила 1864. пошто се у Славонском Броду удала за поштанског службеника Стаматовића из Базјаша. Данило Медаковић истицао је (у новосадском „Напретку“) њену лепу способност у уметничком преображавању, затим „чист, благозвучан глас“ и „говор тако угодан“, са примерним сремским акцентом. Играла је успешно младе девојке и млађе љубавнице.

УЛОГЕ: Тетка (Љубав и филозофија), Ленка (Стари бака и његов син хусар), Анка (Ђеша, Неша и Јеша), Јулча (Војнички бегунац), Љубица (Мејрима), Она (Он и она), Перуника (Сеоба Србаља), Мила (Женски непријатељ), Нотарошка (Мушки метод и женска мајсторија), Љубица (У лажи је плитко дно).

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Даница, 1863, бр. 21, с. 335; А-м, Србско народно позориште, Даница, 1863, бр. 30, с. 479; А-м, Србско народно позориште, Даница, 1863, бр. 51, с. 814; А-м, У петак, 20. дек. „Љубав и филозофија“, Србски дневник, 24. XII 1863; А-м, У суботу. 4. јан. „Женски непријатељ“, Србски дневник, 12. I 1864; А-м, У недељу 19. о. м. игран је комад: „У лажи је плитко дно“, Напредак, 28. I 1864.

Б. С. С.

ДАНКУЛОВ Петар Сечански – књижевник (Велики Бечкерек, 2. I 1846 – Велики Бечкерек, 23. IV 1914). Основну школу и гимназију завршио је у родном месту. Био је запослен у администрацији Торонталске жупаније са краћим прекидима до краја свог живота. Као капетан био је 1878. начелник штаба у Вишеграду и Рогатици у доба аустроугарског похода на Босну, али је због сукоба са командантом деградиран у чин поручника и постављен за начелника округа Семеће. Написао је четири драме: Црни књаз са Семећа, Женидба Милоша Обилића, Љубавна освета, Штрофуни, драматизовао је текст Љ. Ненадовића Груда земље и написао на мађарском језику аутобиографско дело о доживљајима у окупираној Босни. У локалној штампи објављивао је песме, приче и разне чланке. У СНП су изведени Црни књаз са Семећа 1901. и Женидба Милоша Обилића 1910.

БИБЛ: Црни књаз са Семећа, Велики Бечкерек 1896; Kalandos élményeim a boszniai okkupácioból.

ЛИТ: Д. Д. Чолић, Петар Данкулов, Зрењанин, 20. IX 1969.

М. Л.

ДАНОН Оскар – диригент и композитор (Сарајево, 7. II 1913 – Београд, 18. XII 2009). У родном граду завршио је гимназију и започео уметничку каријеру. Музичко образовање добио је на Конзерваторијуму у Прагу, где је студирао композицију (Ј. Кржишка) и дириговање (П. Ђечек и В. Талих), а 1938. стекао је и докторат музикологије на Карловом универзитету у Прагу. По повратку у Сарајево развио је многострану музичку делатност, као диригент певачких друштава, оркестра НП и Филхармоније, а основао је и музичко друштво „Collegium artisticum“, које се одликовало напредним уметничким и друштвеним ставовима. Од 1941. до краја рата учесник је народноослободилачке борбе, а уз своје војне и политичке функције води хорове и оркестре и компонује низ популарних партизанских песама. По ослобођењу Бгда постаје диригент и директор Опере НП и на тој дужности остаје до 1959, када се потпуно посветио позиву симфонијског и оперског диригента. Као један од водећих југословенских диригената, са изразитом склоношћу ка монументалном и херојском, он је често наступао у земљи и иностранству, диригујући најзначајнија дела светске и домаће музичке литературе; међу њима опере – Борис Годунов М. Мусоргског, Конзул Ђ. К. Менотија и Краљ Едип И. Стравинског; балет Ромео и Јулија С. Прокофјева, ораторијум Горски вијенац Н. Херцигоње, VII Симфонију – Лењинградску Д. Шостаковича и др. Од 1963. је редован професор Музичке академије у Бгду, а 1974. одлази у Љубљану за диригента и директора Филхармоније. Као композитор огледао се у солистичкој, камерној, хорској и оркестарској музици, а истакнуто место у његовом стварању заузимају многобројне популарне партизанске и масовне песме, као: Иде Тито преко Романије, Стег партије, Уз маршала Тита, Козара, Коњух планина, Песма пилота и др. Од осталих његових дела треба споменути: Скерцо за оркестар, хорски циклус Пјесме борбе и побједе и циклус песама за глас и оркестар Незнанка; писао је и сценску музику за драме Шекспира, Војновића, Ростана, Лопе де Вегу и др. Као музички публицист писао је приказе и рецензије у многим дневним листовима и часописима: „Уметност и критика“, „Музичка ревија“, „Звук“, „НИН“, „Борба“, „Политика“ и „Књижевне новине“. У СНП је 19. XI 1960. одржана премијера опере Борис Годунов коју је Д. и режирао и дириговао. Ово његово мајсторско диригентско и режијско остварење представља и један од врхунских домета Опере СНП. Добитник је неколико значајних признања и награда: Орден братства и јединства са златним венцем, Партизанска звезда са сребрним венцем, Октобарска награда града Бгда (1958) и др.

ДИРИГОВАЊА: Борис Годунов.

ЛИТ: Н. Грба, Борис Годунов, Дневник, 22. XI 1960; Б. Драгутиновић, Једна успела премијера – Борис Годунов – у Опери СНП, Политика, 24. XI 1960; Н. Грба, Упечатљива креација – Борис Годунов на сцени СНП, Дневник, 21. II 1961; В. Перичић, Музички  ствараоци у Србији, Бгд 1969; Т. Рајх, Сусрети са сувременим композиторима Југославије, Згб 1972.

Н. П.