ПЕТРОЊЕ Миодраг

ПЕТРОЊЕ Миодраг – глумац (Панчево, 23. XII 1946 – ). Отац Тодор био је члан оркестра СНП и диригент (в). У родном граду је пошао у основну школу, а завршио је у НСаду, где је и матурирао у гимназији 1965. Драмски студио СНП завршио је 1968. у класи Радослава Веснића. Први глумачки ангажман добио је у НП у Ужицу, где је провео једну сезону 1968/69. Потом је прешао у НП у Сомбору, где је играо од 16. VIII 1969. до 31. XII 1980. После одласка из Сомбора три сезоне је био слободан уметник, а од 1. I 1985. до одласка у пензију, 30. XII 2011, био је члан Драме СНП. Играо је у телевизијским серијама Вук Караџић, у епизодама Господар Вук и Правитељствујући совјет (1987) и Виолински кључ (1990). Глумац без фаха, разноврстан и реалистичан, даровит и дисциплинован са способношћу да се прилагоди редитељским захтевима. Без обзира на обим и значај улоге свакој је прилазио са много пажње. Награђен је и похваљен више пута за глумачка остварења на Сусрету професионалних позоришта Војводине (1975. и 1980), а добитник је и Награде Удружења драмских уметника 1980. Ожењен је Иреном Пероње (в), инспицијентом и суфлером у СНП. Синови Немања (дипломирао режију) и Борис (дипломирао соло-певање, бас).

УЛОГЕ: Буцмасти (Долња земља), xxx (Хајдʾ у парк кабаре), Секира (Капетан Џон Пиплфокс), Милиционер (Голубњача), Др Милош Ока (Раванград 1900), Макс Синг (Човек је човек), Човек без ичега (Чекајући кабаре), Тома (Глорија), Гузман (Дон Жуан), Тинчек (Мој тата социјалистички кулак), Бискуп Лемптон, Мекајл, Други лорд (Владајућа класа), Гласови (Велико и мало), Перо/Сосије (Археолошка искапања код села Диљ), Реци Војо (Свети Георгије убива аждаху), Мистер Стоун (Роман о Лондону), Алберт (Клементов пад), Полицијски комесар (Магарац), Брат по материјалу (Нови Сад илʾ никад), Мокроусов полицајац (Јегор Буличов), xxx (Козодер у акцији), Отац Фројлан (Карлос I омађијани), Буразер (Чекајући Фортинбраса), Адвокат, Лекар, Добри Бог (Патње господина Мокинпота), Драгиша Цветковић (Очеви и оци), Отац, Миланов и Илијин (Вођа), Лалошевић (Кад би Сомбор био Холивуд), Поручник Руни (Арсеник и стара чипка), Поп (Црна хроника), Мирча (Српска Атина), Алекса Жуњић (Сумњиво лице),  Покојни Мита (Ожалошћена породица), Јосим (Раванград), Сада (Дундо Мароје), Афанасиј Матвејевич (Ујкин сан), Лебедев (Иванов), Господин Лоајал (Тартиф), Радулашки (Је ли било кнежеве вечере).

ЛИТ: Енциклопедија Новог Сада, НСад 2002, бр. 20, с. 146.

М. Л.