ПЕРВАЗ Драгиња-Драгица

ПЕРВАЗ Драгиња-Драгица – англиста, професор универзитета, преводилац (Нови Сад, 15. VI 1925 – Нови Сад, 4. VII 2016). Отац Светозар (в) био је столар у СНП. Школовала се у родном граду. До петог разреда похађала је Женску реалну гимназију, а за време рата Мађарску гимназију са српским наставним језиком, где је и матурирала 1944. Дипломирала је 1950. енглески језик и књижевност на Германској групи Филозофског факултета у Бгду. Једно време је провела на специјалистичким студијама у Единбургу, у Великој Британији, где је и докторирала 1958. Од 1950. је радила на Филозофском, касније Филолошком факултету у Бгду, да би 1961. прешла на Филозофски факултет у НСаду, на којем је још од оснивања (1954) била хонорарни професор и предавала Историју енглеског језика са савременим енглеским језиком.  Историју енглеског језика је предавала паралелно и на факултетима у Сарајеву и Приштини. Школске 1965/66. боравила је на истраживачком раду на универзитетима у Берклију и Лос Анђелесу, а током два месеца 1968. ради одржавања сарадње са Асоцијацијом колеџа из области Великих језера на истим колеџима одржала низ предавања из уже струке, али и о образовном систему у Југославији, могућности студирања и сл. Била је руководилац Катедре за енглески језик и књижевност, затим продекан за наставу на Филозофском факултету, директор Института за стране језике и књижевност и председник Савета Факултета. Пензионисана је 1992. Била је потпредседник Друштва за стране језике и књижевност Војводине и председник Савеза друштва за стране језике и књижевност Југославије. Поред војвођанског и југословенског Друштва за примењену лингвистику, била је члан и друштава Америке и Европе и Међународне асоцијације универзитетских професора енглеског језика. Била је доживотни члан сарадник МС. Објавила је велик број радова у домаћим и страним часописима и зборницима и учествовала на многим научним скуповима. Преводила је са енглеског језика научне и књижевне текстове. СНП је 1970. играло Поглед с моста (в) А. Милера у њеном преводу. Носилац је Повеље Филозофског факултета 1979, Повеље и Сребрне плакете за изузетан допринос развоју Универзитета 1990; добитник је захвалнице од студентске организације за свесрдњу сарадњу са студентима и залагање у настави.

М. Л.