ПАВИЋЕВИЋ Драгиња-Драга

ПАВИЋЕВИЋ Драгиња-Драга – драмска глумица (Гардиновци, Бачка, 19. XII 1885 – Београд, 6. IV 1956). Супруга глумца Радомира Павићевића (в). Потиче из имућне трговачке породице из Орловата; завршила је основну школу. Први пут је ступила на сцену 1902. као Госпођа Тамерлан у комаду Кокар и Бикоке Рејмона и Бушрона у путујућој дружини Јевте Душановића у Земуну. Исте г. је била ангажована у трупи Боже Гавриловића, од 1903. до 1904. у дружини Драгутина Крсмановића, од 1904. до 1905. код Јована-Јаноша Марковића, од 1905. до 1906. код Михаила-Ере Марковића, од 1906. до 1910. код Михаила Лазића Чичка, од 1910. до 1911. у „Заједници“ Н. Тодоровића и С. Бунића, од 1911. до 1912. у НП на Цетињу, од 1912. до 1914. у Повлашћеном путујућем позоришту „Тоша Јовановић“, од 1914. до 1915. у обновљеном „Синђелићу“ под управом Александра Милојевића, од 1918. до 1919. у нишком позоришту под краткотрајном управом Пере Јовановића, 1919. у Градском позоришту „Стерија“ у Вршцу под управом Ђокице Протића, од 1921. до 1924. у СНП у НСаду; у сезони 1925/26. није играла нигде, од 1927. до 1928. поново је ангажована у СНП у НСаду, од 1929. до 1930. у Градском позоришту у Нишу, 1930. код Роберта Матијевића, од 1934. до 1935. по трећи пут у СНП у НСаду и 1936. у Београдској комедији свога супруга. У путујућим позориштима тумачила је разне глумачке фахове, али је највише успеха имала као певачица. Певала је лепим, култивисаним и доста јаким мецосопраном широког обима. Њене певачке улоге су биле солидно обрађене. Са Лепосавом Нишлић и Каћом Стојадиновић спадала је међу најбоље тумаче Коштане у унутрашњости.

УЛОГЕ: Тетка (Ожалошћена породица), Васка (Зона Замфирова), Јелка Чизмићева (Сеоска лола), Десанка (Дивљуша), Коштана (Коштана), Нера (Подвала).

ЛИТ: В., Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј, 1922, бр. 45, с. 2; А-м, Позоришна дружина у Сомбору, Застава, 3. IV 1924; А-м, Позоришна дружина у Сомбору, Јединство, 4. IV 1923; А-м, Војвођанско позориште, Comoedia, 1923, бр. 4, с. 20-21; А-м, „Бубурош“, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1924, бр. 30, с. 2.

Б. С. С.