ПАШИЋ Феликс

ПАШИЋ Феликс – позоришни критичар (Сплит, 19. II 1939 – Београд, 31. VII 2010). Основну школу и гимназију завршио је у Добоју 1958. Студирао је француски језик и књижевност на Филозофском факултету у Згбу и на Филолошком факултету у Бгду. Као професионални новинар критичар почео је да ради 60-их: једно време је писао филмску критику, док се од почетка 70-их посветио позоришту. Био је ангажован у „Борби“ од 1. I  1960. до 5. III 1974, у Радио-Бгду од 5. III 1974. до 1. X 1976, а у Телевизији Бгд од 1. X 1976. све до 2000. Позоришне критике објављивао је у „Борби“ (1971-1974), „Оку“ (1975-1977) и „Вечерњим новостима“ (од 1977). Чланке о позоришним темама објављивао је и у „Сцени“, „Одјеку“, „Политици“, „Вјеснику“ и „Ослобођењу“, а у „Младости“ је и уређивао рубрику „Око позоришта“ (1976-1977). Био је стални позоришни критичар „Борбе”, „Вечерњих новости”, Радио Бгда, „Дневног телеграфа” и „Театрона”. Упоредо са редовном критичарском активношћу, предано се бавио глумцима, настојећи да у разговорима с њима испита не само феномен глуме него и да испише специфичне глумачке биографије: серија „Глумци говоре” у часопису „Сцена”, у „Борби” је почетком 60-их објавио серију (60) разговора са савременим југословенским писцима, а за ТВ Бгд снимио је око 150 документарних емисија, међу којима је и серија емисија-портрета значајних позоришних личности српске историје, у првом реду глумаца (Пера Добриновић, Жанка Стокић, Љубинка Бобић, Добрица Милутиновић, Миливоје Живановић, Милан Ајваз, Мија Алексић, Слободан Перовић, Неда Спасојевић, Оливера Марковић, Бојан Ступица, Мирослав Беловић, Дејан Мијач, Мира Траиловић…); коауторски је сарађивао у монографијама о Љуби Тадићу, Мири Ступици, Мији Алексићу, Зорану Радмиловићу, Невенки Урбановој, Рахели Ферари, Данилу Стојковићу, Марији Црнобори. Развио је и усавршио нарочиту врсту портретисања позоришних уметника кроз јавне разговоре, а стенограми тих разговора једним делом су објављени у „Театрону”. Са глумицом Светланом Бојковић покренуо је и од 1992. до 1999. уређивао позоришне новине „Лудус”, у којем је објавио 60 опсежних разговора са позоришним уметницима. Покренуо је и неколико г. водио и уређивао телевизијске „Хронике Битефа”. П. критичарска делатност обухвата раздобље од 40 година, а био је и један од најплоднијих истраживача и хроничара позоришног живота на простору бивше Југославије, као аутор низа књига, монографија и документарних тв-емисија. Добро обавештен о савременим позоришним збивањима и токовима савременог европског театра, П. се поуздано сналазио у третирању идејних, литерарних и драматуршких аспеката представе. Оцени представе у целини приступао је субјективно („Пишем што видим и што ми се догађа“), што је, уз ограниченост простора који је имао на располагању, каткад умањивало прецизност третирања театарског аспекта представе. О представама СНП писао је са разумевањем специфичног интерпретационог стила овог драмског ансамбла. Са француског је превео Бергсонов Оглед о непосредним чињеницама свести (Бгд 1978). У разним улогама селектора, члана жирија, водитеља разговора о представама, био је активно присутан на свим важним позоришним фестивалима и манифестацијама у земљи. Био је последњи савезни селектор Стеријиног позорја (1989. и 1990), а 15 г. је, као селектор и уметнички директор, давао креативни печат Фестивалу монодраме и пантомиме у Бгду, те основао и три г. водио Југословенски фестивал позоришта једног глумца у Никшићу. Добитник је низа награда и признања, међу којима су Спомен-плакета града Бгда 1974, годишња награда Радио-Бгда 1975, награда „Светозар Марковић” (1979), награда „Арман Лану” на Међународном телевизијском фестивалу у Монте Карлу 1985, две Стеријине награде за позоришну критику (1983, 1992) и Стеријина награда за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе (2006).

БИБЛ: Савременици, Бгд 1965; У паланачком глибу, Борба, 20. IV 1974; Неке друге завесе, Борба, 19. I 1975; „Хасанагиница“ Љубомира Симовића, II програм Радио-Бгда, 19. I 1976; Свуда прођи кући дођи, Вечерње новости, 28. I 1977; Зла ноћ за слушање, Вечерње новости, 22. IV 1977; На старој жици, Вечерње новости, 12. XI 1977; Љуба Тадић, Бгд 1981; Олуја, Бгд 1987; Како смо чекали Годоа кад су цветале тикве, Бгд 1992; Зоран, Бгд 1995; Марија Црнобори, Бгд 1995; Данило Бата Стојковић, Бгд 1995; Краљ је Петар, Бгд 1997; Град театар Будва – Првих десет година, Будва 1998; Мој животе мало ли те има, Бгд 1999; Оливера Маковић, Бгд 2001; Десет фестивала позоришта за дјецу, Котор 2002; Карло Булић – авантура као живот, Бгд 2002; Глумци говоре, I, II, Бгд 2003; Драмско доба, Бгд 2005; Мира Траиловић, госпођа из великог света, Бгд 2006; Јоакимови потомци, Крагујевац 2006; Београдско драмско позориште – 60 година, Бгд 2007; Град театар Будва – Других десет година, 2007; Вук, з. п. Тршић, Вукови сабори 1933-2008, 2008; Звездара театар 1984-2009, Бгд 2009; Муци-Љубомир Драшкић или живети у позоришту, Бгд 2010.

ЛИТ: А-м, Преминуо Феликс Пашић, Политика, 2. VIII 2010, с. 12; А-м, Преминуо Феликс Пашић, Блиц, 1. VIII 2010.

П. М. и М. Л.