ОЛЕЊИНА Марина Петровна (Марина Петровна Оленина)

ОЛЕЊИНА Марина Петровна (Марина Петровна Оленина) – балетска играчица, кореограф, организатор, шеф Балета (Москва, 2. IV 1907 – Београд, 2. VI 1963). Потиче из уметничке породице – отац П. С. Олењин био је један од твораца оперске режије у Русији, а ујак К. С. Станиславски највеће име совјетске позоришне културе. Завршила је осам разреда Позоришне и кореографске школе у Москви; усавршавала се у Прагу и Паризу (1945/46), радећи са Матилдом Кшесинском, Олгом Преображенском и Леонидом Мјасиним. Од 1. III 1923. до 31. VI 1931, од 1. IX 1933. до 31. V 1935. и од 1. X 1936. до 18. IX 1945. припадала је балетском ансамблу НП у Бгду, односно његов је члан од оснивања и у њему се развила у примабалерину. За време Другог светског рата била је хапшена, неко време је провела у окупаторском затвору, а потом је била партизанска болничарка у Црној Гори. Од 1. VI 1946. до 1. III 1950. радила је као шеф а од 1948. и кореограф (организујући и рад на класичном балету) у Уметничком ансамблу при Централном дому ЈНА у Бгду, а по његовом расформирању је, заједно са групом играча, прешла у НСад. У СНП је као оснивач Балета – организатор уметничког ансамбла, његов први шеф и кореограф, запослена од 7. III 1950. Од 1. VIII 1952. до 1. VIII 1953. је била ангажована само као кореограф по представи, а затим је, до 31. VIII 1957, радила као кореограф са пуним радним временом. Искусна уметница и познавалац балетске уметности, строг и захтеван педагог, она је са много елана, умећа и љубави преносила балетску азбуку на новосадске почетнике и од њих градила ансамбл са којим је остварила представе које се памте. У своје кореографије, које је креирала комплетно или за извођење само фрагмената, уносила је снагу свог темперамента и бујност маште, а за неке балете је давала и либрето и режијска решења. Уз њу као кореографа и педагога стасавала је плејада балетских играча и солиста Балета СНП (Андрејев, Блажић, Радак, Братоножић, Нинковић-Прокић и др.). На Позоришном тргу у НСаду постављена је скулптура посвећена О. – аутора Ласла Силађија.

КОРЕОГРАФИЈЕ: Шехерезада, Дивертисман, Ноћ на голом брду, Бахчисарајска фонтана, Симфонијско коло, Охридска легенда, Ђаво у селу, Ромео и Јулија, Рајмонда, Лицитарско срце, Лопов Гаспар, Мефисто.

ЛИТ: Х. Ђурић, Премијера националне музике. Опера „Кнез Иво од Семберије“ Исидора Бајића и балет „Лицитарско срце“  К. Барановића, Дневник, 21. XII 1955; Ј. Кулунџић, Домаћа дела у Опери. Поздрављена премијера Новосадске опере, НС, 1956, бр. 108-109, с. 5; М. Д., „Лопов Гаспар“. Премијера Новосадског балета, Дневник, 7. III 1956.

Љ. М.