О’НИЛ Јуџин (Eugene Gladstone O’Neill)

О’НИЛ Јуџин (Eugene Gladstone O’Neill) – амерички драматичар (Њујорк, 6. X 1888 – Бостон, 27. XI 1953). Сматра се оснивачем модерне америчке драматургије. Писао је под утицајем Ибзена, Стриндберга, Горког, Шоа и класичне грчке драматургије. Доста је научио од Фројда, а Ниче му је био омиљена литература. Отац му је био успешан глумац једног путујућег позоришта, а мати је у једном моменту пала под утицај дрога, па је то обележило његово детињство и младост. Студије на Харвардском универзитету морао је да прекине због једног безазленог инцидента. Након тога се бавио разним пословима и доста је путовао, а једно време је боравио у Паризу. Његово учешће у позоришту „Provincetown Players“ представља прекретницу у америчком сценском животу и у америчкој драмској књижевности. Дотада само забављачки, у којем је извештај са касе диктирао репертоар, амерички театар се постепено уздигао на виши уметнички ниво. За такав театар О’Н. је писао од 1916. до 1921. Добитник је три Пулицерове награде, а 1936. и Нобелове награде за целокупно дело као први велики амерички драматичар. Његово дело садржи много момената из личног, веома богатог, животног искуства. Стилски би се могло сврстати у натурализам, експресионизам и симболички реализам, а у свим делима је истовремено присутно психоаналитичко разлагање личности. Писао је једночинке, трилогије, да би свој опус завршио драмским циклусом од вероватно 9 драма, јер је један део драмских комада сам уништио непосредно пред своју смрт. Светску популарност му је донела драма Ана Кристи, по којој  је снимљен филм са Гретом Гарбо у насловној улози. Најпознатија драмска дела су му: Другачији (Beyond the Horizon, 1920), Ана Кристи (Anna Christie, 1921), Цар Џоунз (The Emperor Jones, 1921), Космати мајмун (The Hairy Ape, 1924), Сва божија деца имају крила (All God’s Chillun Got Wings, 1924), Чежња под брестовима (Desire Under the Elms, 1925), Велики бог Браун (The Great God Brown, 1926), Маркови милиони (Marco Millions, 1927), Чудна међуигра (Strange Interlude, 1928), Црнина пристаје Електри (Mourning Becomes Electra, 1931), О, дивљино (Ah, Wilderness, 1933), Бесконачни дани (Days Without End, 1934), И ледаџија дође (The Iceman Cometh, 1946), Месечина за несрећне (A Moon for the Misbegotten, 1952) и, постхумно објављена: Дуго путовање у ноћ (Long Day’s Journey Into Night, 1956), Дашак поезије (A Touch of the Poet, 1957), Сва богатства света или Више сјајних палача (More Stately Mansions, 1964). СНП је извело Ану Кристи (1927) и Месечину за несрећне (1967).

БИБЛ: Дуго путовање у ноћ, прев. Воја Чолановић, Бгд 1964.

ЛИТ: Ј. Баб, Писци Америке, Згб 1955, с. 78-84; А. Черчил, Скитнички живот нобеловца, Република, 1957, бр. 6-7, с. 30-31; В. Петрић, Унутарња драматика, Књижевност, 1960, књ. 30, с. 208-214; В. Чолановић, Јуџин О’Нил и његове драме, у: Дуго путовање у ноћ, Бгд 1964, с. 137-143; И. Секулић, Из страних књижевности, II, Бгд 1977, с. 529.

Д. Р.