МОМЧИЛОВИЋ Предраг

МОМЧИЛОВИЋ Предраг – глумац (Београд, 31. VII 1959 – ). У родном граду завршио је основну и срењу електротехничку школу „Никола Тесла“. У НСаду је 1985. завршио глуму на Академији уметности у класи Бранка Плеше. Глумом је почео да се бави још у детињству у Драмском студију РТВ Бгд код Бате Миладиновића. У СНП је почео повремено да игра 1983, а после дипломирања примљен је за сталног члана Драме СНП. Од 1997. ради и као асистент на Академији уметности у НСаду на предмету глуме, прво као асистент проф. Виде Огњеновић, а потом проф. Љубослава Мајере. Један је од оснивача Академског позоришта „Промена“ (1980), у којем је играо у представама Виктор или деца на власти, Јелка код Иванових, Код вечите славине, Жене иду у скупштину, Мара Сад, као и Позоришта „Весела корњача“ (1990), где је играо у представи Др стида и портноја бољка. Гостовао је и у другим театрима: Позориште младих у Силама у ваздуху, у Новосадском театару у Малограђанима, у Културном центару у представама: Игре са сунцем, Краљ Лир, Антигона, Магбет, у Позоришту Добрица Милутиновић у Сремској Митровици у представи Три сестре, у Позоришту „Масука” у Великој Плани као Црни Ђорђе, у представи Савеза драмских уметника Војводине Гробница за Бориса Давидовича. Играо је у неколико филмова и тв-серија: Секс, партијски непријатељ број један, Највише на свету целом, Вук Караџић, Јесен у мојој улици, Јагодићи, Ноћ одлуке, а учествовао је у преко сто радио-драма. Аутор је две радио-драме које су превођене на језике националних мањина на Радио-НСаду: Глиб 1989. и Мања-већа 1993. На многим манифестацијама појављује се у улози водитеља и рецитатора на промоцијама. У време НАТО-агресије 1999. учествовао је скоро свакодневно на концертима и протестним окупљањима грађана на Тргу слободе, Кеју жртава рације и мостовима у НСаду. За досадашњи рад добио је награду Седам секретара СКОЈ-а (1984), награду Универзитета у НСаду (1985), награду за улогу у представи Стриптиз на Сусретима професионалних позоришта Војводине (1986) и Искру културе (1999).

УЛОГЕ: Момак код министра (Протекција), Циганин свирач (КоштанаСан крик), Фране, Хипарин (Археолошка искапања код села Диљ), Други Господин / Свештеник (Стриптиз), Пјер (Дон Жуан), Миле Вуковић, Гаврило Вуковић (Свети Георгије убива аждаху), Друг Шпиро (Господа и другови), Савица (Светислав и Милева), Мршавко (Веселе жене и Фалстафове сцене), Др Дорн (Галеб), Глумац (Нови Сад ил’ никад), Давидов (Луда игра), Редијон (Магарац), Звонцов (Јегор Буличов), Јаблан (Друга врата лево), Едгар (Краљ Лир), Козодер (Козодер у акцији), Службеник (Стаза дивљачи), Слепац (Преобраћење блуднице Таиде), Алмиранте од Кастиље (Карло Други омађијани), Алфред Драјфус (У потрази за изгубљеним временом), Дели Јован (Бела кафа), Најава (Међу јавом и мед’ сном), Син (Стаклена менажерија), Вилхелм Рендештајм (Кад би Сомбор био Холивуд), Миша Димитријевић (Српска Атина), Шипучин (После пола века), Шандор (Црна хроника), Шчепкин (Ревизор), Хераро Ескобер (Смрт и девојка), Ђенка Ђаво (Маратонци трче почасни круг), Госпођа Мартин (Ћелава певачица), Борис (Роб љубави), Гупер (Мачка на усијаном лименом крову), Овчина (Пепо илити Побуна анђела), Јоса Пандур (Сумњиво лице), Иван Павловић (Сабирни центар), Пушчин (Евгеније Оњегин), Власник локала (Женски оркестар), Душан (Живот у гробу), Медији, хор комшија, хор савесних грађана (Ја или неко други), Господин Савић (Је ли било кнежеве вечере), Виктор (Љубавни јади Вудија Алена), Господин Савић (Је ли било кнежеве вечере), Варон (Тимон Атињанин), Трифун Исаковић (Сеобе).

ЛИТ: Д. Николић, Сазвежђе – три човека, Позориште, НСад, 1985/86, бр. 2/3, с. 4; В. Ждрња, Склад несклада несавршених људи, Поља, октобар 1985; Г. Ђилас, Смех као последњи говор, Позориште, НСад, 1985/86, бр. 2/3, с. 5;  М. Лазовић, Глумци су потрошна роба, позориште срећом није, Позориште, НСад 1997/98, бр. 1/2/3, с. 4-5; Момчиловић Предраг-Моца, у: Лексикон уметника Војводине, НСад 2001, с. 187.

М. Л.