МЛАДЕНОВИЋ Младен

МЛАДЕНОВИЋ Младен – драмски глумац (Београд, 27. V 1872 – Београд, 1. III 1962). Први пут је ступио на сцену октобра 1894. у путујућој позоришној дружини Николе Симића, која се тада налазила на гостовању у Котору. Затим је од 1895. до 1901. радио у НП Бгд, у Позоришту „Свети Сава“ на Врачару у Бгду, које је водио Димитрије Нишлић, у путујућој позоришној дружини Јована-Јаноша Марковића, „Српском орфеуму“ Бране Цветковића и у дружини „Србадија“ Димитрија Нишлића. У путујућем позоришту Димитрија Гинића био је од јесени 1901. до 1902, а затим је, до фебруара 1906, наступао у дружини Миливоја-Мике Стојковића и у Позоришту „Синђелић“ у Нишу. Од почетка марта до краја јуна 1906. био је члан СНП, дакле свега четири месеца. После тога је, од 1906/07, у трупи Душана Топаловића, а потом у НК у Вараждину. Каријеру је завршио после Првог светског рата у НП Бгд, где је у сезони 1923/24. био сценарист, 1924/25. административни деловођа Техничке службе, 1925-1927. магационер у складишту декора, а од сезоне 1928/29. до пензионисања, 25. IX 1937, руковалац гардеробе. У међувремену је, без успеха, покушавао да се одржи на сцени у путујућим дружинама Љубомира Рајичића-Чврге и Мише Милошевића. Прва М. жена, Зорка рођ. Делићева (1881-1900), такође глумица, умрла је у 19. години. Друга његова жена, Пава (в), била је заједно с њим у ангажману у СНП, у којем је 10. VII 1898. гостовао за ангажман у улози Стеве Драгића у Сеоском лоли. Критика је тада о њему изрекла овај суд: „Г. Младеновић… има приличан тенор. Штета само што му глас није чист, па је стога у висини непријатан. Игра му је без живости, без икакве студије, тако да се овом приликом није могао игром својом препоручити новосадској публици…“ Тумачио је драмске улоге и у путујућим позориштима био је носилац главних певачких рола, претежно у комадима из народног живота с певањем. У том фаху се у СНП, разуме се, није могао пробити поред Михаила-Мике Марковића и Драгомира Кранчевића, па је одлучио да мења средину пре но што се у њој и загрејао. Са СНП није ни наступио у НСаду; на гостовању је одиграо свега неколико преузетих, епизодних улога, које нам нису све ни познате. Иначе, у путујућим дружинама, поред глуме, увежбавао је глумце да савладају певачке задатке а понекад је и дириговао.

УЛОГЕ: Стева Драгић (Сеоска лола), Мађарски гласник (Ђурађ Бранковић), Кишбиров (Циганин).

ЛИТ: Б., Сеоска лола, Позориште, НСад, 1898, бр. 38, с. 168; А-м, Народно позориште у Београду, Позоришни годишњак, Бгд, 1924, с. 9, 1925, с. 12, 1926, с. 12, 1927, с. 12, 1932, с. 14, 1933, с. 11, 1934, с. 11, 1935, с. 12, 1936, с. 13, 1937, с. 14, 1938, с. 46; Б. С. Стојковић, Српска путујућа позоришта од краја 19. века до Првог светског рата, Театрон, Бгд, 1976, бр. 5, с. 32-49.

Л. Д.