МИШИЋ Зоран

МИШИЋ Зоран – књижевник, критичар, антолигичар (Београд, 10. XII 1921 – Игало, 28. XII 1976). Завршио је прва два разреда основне школе у Бгду, а затим III-IV полагао приватно због повреде кичме и лечења у Француској. Другу мушку гимназију завршио је у Бгду 1940. и одмах се уписао на Правни факултет, али ни један испит није положио. После Другог светског рата 1945. хонорарно је радио као чиновник Министарства информација. Студије француског језика и књижевности уписао је 1946. на Филозофском факултету у Бгду и 1949. дипломирао. За време студија радио је као службеник у Одељењу за штампу ФНРЈ 1946-1947, затим као новинар-сарадник у литерарној редакцији Радио-Бгда 1947-1948. Уредник „Књижевних новина” био је од 1948. до 1951, а затим уредник часописа „Филм” од 1951. до 1953, па уредник издавачке куће „Ново поколење“ 1953-1955. и „Нолита“ од 1955. до смрти. Као стипендиста Министарства за културу био је 1953. у Паризу на студијама и лектор на Катедри за српскохрватски језик од 1962. до 1965. Чланке и есеје објављивао је у листовима, часописима и другим публикацијама; „Дом и школа”, „Српски књижевни гласник”, „Младост”, „Књижевне новине”, „Књижевност”, „Филм”, „Свечаност”, „Политика”, „Видици”, „Нова мисао”, „Алманах Савеза књижевника Југославије”, „НИН”, „Борба”, „Ветрењача”, „Поља”, „Данас”, „Critique” и др. Бавио се превођењем са француског језика и на: француски, енглески, македонски, немачки, словачки и словеначки језик. Био је члан редакција часописа „Сведочанства” 1952, „Књижевност” 1967-1976, те члан жирија за доделу НИН-ове награде, Змајеве награде, Октобарске награде града Бгда. Припремио је за штампу књиге: Е. А. По, Одабрана дела, Бгд 1956, 1964, 1974; П. Валери, Есеји, Бгд 1957; М. Бланшо, Есеји, Бгд 1960; Р. Петровић, Изабрана дела 1-2, Бгд-Згб-Сарајево 1964; Откровења, Бгд 1968, НСад-Бгд 1972. Написао је предговоре и поговоре за књиге: А. Боске, Реч и ребро, Бгд 1958; Р. Петровић, Изабрана дела, Бгд-Згб-Сарајево 1964; Откровења, Бгд 1968, НСад-Бгд 1972. Као критичар обележио је прву половину шесте деценије XX века. Борио се за ново, модерније схватање литературе и против традиционалних лиризама и безличне моде „меког и благог штимунга”, али и против догматизма и буквализма у уметности. У својим делаима стилски је био прецизан. Драматизовао је средњовекове текстове Слово светлости, које је СНП приказало 17. II 1967.

БИБЛ: Реч и време I, Бгд 1953; Антологија српске поезије, НСад 1956, Бгд 1963, 1967; Антологија српске књижевне критике, Бгд 1958; Реч и време I-II, Бгд 1963; Слово светлости, НСад 1967; Антологија француске фантастике, Бгд 19658; Критика песничког искуства, Бгд 1976.

ЛИТ: А., Слово светлости” у Новом Саду, Политика експрес, 6. II 1967; А., Конференција за новинаре у СНП, о Слову светлости, Дневник, 9. II 1967; М. Кујунџић, Премијера у СНП, Сумња у целисходност, Дневник, 22. II 1967; М. Первић, Премијера у Новом Саду, Стари ритуал и нови театар, Политика, 23. II 1967; А. Петров, In memoriam Зоран Мишић, Политика, 30. XII 1976; Ђ. Ј. Јанић, Зоран Мишић (1921-1976), Књижевна реч, 10. I 1977; П. Протић, Критичар у дијалогу са својим временом, Књижевне новине, 16. I 1977.

М. Л.