МИЛЕР Фердо Живко

МИЛЕР Фердо Живко – књижевник и преводилац (Урфар, Аустрија, 18. IX 1853 – Загреб, 30. X 1917). Основну школу полазио је у Линцу, одакле се његов отац столар преселио у Осијек. Ту је свршио гимназију, а затим студирао класичне језике и славистику на Свеучилишту у Бечу, гдје је дипломирао 1877; уз то је студирао и музику. Као средњошколски наставник службовао је од 1878. у Осијеку, а од 1893. у Згбу. Ту је био 1899-1902. драматург ХНК и лектор за поетику у Глазбеном заводу, до умировљења 1915. Писао је новеле, пјесме, хумореске, казалишне комаде, расправе са подручја археологије и етнографије. Од 1906. до 1914. био је уредник омладинског часописа „Побратим“. Преводио је на хрватски поезију Гетеа, Шилера, Уланда, Ленауа и Хајнеа, а на њемачки пјесме Прерадовића, Вукелића, Арнолда, Милаковића и других. За ХНК је превео око 60 дјела, међу којима низ опера (Обер, Хајдн, Доницети, Голдмарк, Хампердинк, Верди, Офенбах, Вагнер, Масне, Д’Албер) и неколико драма (Мозер, Фос, Лотар). Његов обимни Њемачко-хрватски рјечник остао је у рукопису. У загребачком ХНК изведене су његове једночинке: Зачарани ормар (1896), Прва киша (1898), Стричева опорука (1898), Начелников говор (1900), Цвијета и Миљенко (1900) и Муж и жена (1902). У СНП је 1887. приказиван његов пријевод Денеријеве драматизације Верновог романа Пут око земље за 80 дана, што га је израдио заједно са Х. Бадалићем.

БИБЛ: Лиепо ли га залудише, весела игра у једном чину, Згб 1877; Цвиета и Миљенко, романтична трагедија од конца XV вијека, Згб 1881; Стричева опорука, весела игра у једном чину, Згб 1897; Прва киша, весела игра у једном чину, Згб 1897; Зачарани ормар, весела игра у једном чину, Згб 1897; Антологија свјетске лирике, Згб 1922; Аутобиографија, Јадранска вила, Сплит, 1928, бр. 1.

ЛИТ: А-м, Фердо Ж. Милер, Јутарњи лист, Згб, 1917, бр. 2028; В. Д(укат), Фердо Ж. Милер, Савременик, Згб, 1917, с. 370-371; К. П(авлетић), Фердо Ж. Милер, Наставни вјесник, Згб, 1917-18, бр. 3; А-м, Умро Фердо Ж. Милер, Мале новине, Згб, 1917, бр. 300; А-м, Фердо Ж. Милер, Илустровани лист, Згб, 1917, бр. 46; М. Цепелић, Фердо Живко Милер, Јека од Осијека, 1919, с. 130-133.

С. Б.