МЕНОТИ Ђан-Карло (Gian-Carlo Menotti)

МЕНОТИ Ђан-Карло (Gian-Carlo Menotti) – амерички композитор италијанског порекла (Кадељано, Варезе, 7. VII 1911 – Монако, 1. II 2007). Студирао је на Конзерваторијуму у Милану и Филаделфији. Своју прву оперу написао је већ као једанаестогодишњак. Нешто касније убирао је успехе као надарен млади пијанист. Али врата славе су му се отворила тек пошто је 1928. прешао у Америку, где се стално настанио. Ту је завршио студије композиције и од 1933. радио као професор „Curtis Institute of Music“ у Филаделфији. Он је на нови континент донео собом свој урођени и касније култивисани дар за распевану мелодику и ефектан музички театар. Иако је писао и дела са подручја инструменталне музике – клавирски и виолински концерт, Драмску кантату, и већи број оркестарских и камерних композиција, највише се посветио оперском стваралаштву на којем и почива његова популарност. Написао је 15 опера, 3 балета и 1 мимодраму. Изразити је позоришни човек, који прво ствара сценско дело, а онда тек музичко. Надарен и као драмски писац, сва своја изврсна либрета пише сам, па су му неке опере често успелије у текстовном него у музичком погледу. У својим највреднијим делима, као што су опере: Конзул, Амелија иде на бал, Медијум и Телефон, постиже изражајну синтезу речи и тона, остварујући њоме веома снажан утисак код публике. Није особито модеран композитор, али воли биране и често бизарне ефекте. У ствари се стилски надовезује на касни италијански веризам, те му опере осим садржајне стране немају у себи готово ничега америчког. Доносећи на музичку сцену једнако религиозну мистику као и савремене психолошке, па и политичке проблеме, истакао се и као мајстор музичко-сценског хумора. Успешно се огледао и са проблемима опере на филму и радију. После Гершвина, он је био најистакнутији савремени амерички оперски композитор. У СНП су на репертоару биле његове опере Амелија иде на бал и Медијум.

М. Х.