МАТИЋ-ЛУКИЋ Јелка

МАТИЋ-ЛУКИЋ Јелка – драмска глумица (Шид, 23. VI 1907 – Београд, 26. VI 2003). Завршила је четири разреда гимназије у Сремској Митровици 1924. Први пут је ступила на сцену 1. IX 1925. у НП у НСаду и у њему играла до 1927. Од 1928. до 1929. глумила је у приватном позоришту код „Боровог парка“ у Бгду. Исте г. је провела шест месеци код Макса Рајнхарта у Берлину на стручном усавршавању. Од 1930. до 1931. била је ангажована у НП у Сарајеву, од 1932. до 1934. у НП у Скопљу, од 1935. до 1936. у Малом позоришту Душана Животића у Бгду, од 1936. до 1941. у НП у Бгду. После рата, од 1945. до 1946, била је у Рејонском позористу у Бгду. После краћег повлачења са сцене због удаје наставила је да игра: од 1951. до 1953. у НП у Ваљеву, од 1954. до 1955. у НП у Тузли, од 1955. до 1956. у НП у Зајечару, од 1956. до 1958. у НП у Краљеву и од 1958. до пензионисања, 1960, у НП у Крушевцу. Даровита и добра реалистична, претежно карактерна глумица, била је врло природна, уметнички једноставна и нарочито одмерена у игри, лепе и правилне дикције, тонски пријатне. У њеној игри је било виталности и непосредности.

УЛОГЕ: Филумена (Учене жене), Војвоткиња (Чаша воде), Петра (Ђидо), Поте (Зона Замфирова), Босиљка (Сеоска лола), Розалија (Покојни Тупинел), Хасанагиница (Хасанагиница), Јеле (Еквиноцио), Мајка (Мећава), Јелкица (Свет), Леди Чиперди (Играчица Каћа), Ева (Игра у срећу).

ЛИТ: М., Гостовање СНП у Тителу, Застава, 30. IX 1926.

Б. С. С.