МАРЈАНОВИЋ Петар

МАРЈАНОВИЋ Петар – драматург и театролог (Београд, 18. X 1934 – Београд, 21. XI 2020). Основну школу и гимназију завршио је у Бгду 1953. Дипломирао је на Филозофском факултету у Бгду (Група за југословенску књижевност и српскохрватски језик) фебруара 1959. Последипломске студије завршио је на Филолошком факултету у Бгду 1966. (магистарска теза Београдска позоришна критика у периоду од 1918. до 1932), а докторску дисертацију Уметнички развој Српског народног позоришта у Новом Саду од 1861. до 1868. одбранио је 1973. на Филолошком факултету у Бгду. Његова дисертација је прва студија ове врсте о СНП. Објављена у књизи, наишла је на изузетно повољан пријем код критике, и то у југословенским размерама. У току студија добио је две награде за књижевну и позоришну критику (Бранкову награду МС 1957. и прву награду на конкурсу „Атељеа 212“ за аматерску позоришну критику 1958. за текст Кораци у другој соби М. Павловића). Од 1960. до 1970. радио је у публицистичко-издавачким предузећима „Југославија“ и „Туристичка штампа“, а од 1. III 1970. до 15. X 1975. као драматург СНП. За доцента Академије уметности у НСаду изабран је 1975, ванредни професор постао је 1980, а редовни 1985. за предмет Историја југословенске драме и позоришта. На Драмском одсеку Академије предавао је Увод у театрологију. Као редовни професор Факултета драмских уметности у Бгду предавао је од 1992. до пензионисања, 2001, Историју југословенског позоришта и драме на другом степену студија и Увод у театрологију на магистарским студијама. На ФДУ био је шеф Катедре за теорију и историју, главни уредник „Зборника радова ФДУ“ 1997/98. и носилац научног пројекта Театролошка и филмолошка истраживања. Као гост-професор наставио је да предаје Увод у тератрологију на ФДУ у Бгду (до 2009) и Историју југословенске драме и позоришта на Академији уметности у НСаду (до 2004). На Интердисциплинарним магистарским студијама Универзитета у Бгду (Група за вишемедијску уметност) к. г. је предавао Основе различитих уметности (позориште) 2003/04. и 2005/06, а на Академији уметности у Тузли полседипломцима Увод у театрологију 2006. и 2009. Прве књижевне радове објавио је као студент 1954, а прве написе са позоришним темама у новосадској „Нашој сцени“ 1958. Сарађивао је у листовима и часописима: „Савременик“, „Дело“, „Летопис Матице српске“, „Књижевне новине“, „Сцена“, „Пролог“, „Позориште“ (Тузла), „Театрон“, „Политика“, „Театар“  (Москва), „Дијалог“ (Варшава) и др. У периоду од 1969. до 1976. објавио је у листу СНП „Позориште“ око шездесет запажених прилога са тематиком из живота и рада СНП. Од 1. I 1970. до 31. XII 1974. био је одговорни уредник, а од 1975. до 1991. главни уредник „Сцене“. Док је био драматург СНП био је у редакцији „Позоришта“, а сарадњу са СНП наставио и доцније као члан Издавачког савета и као писац рецензија за књиге у издању СНП. Од 1970. је члан Удружења позоришних критичара и театролога Југославије и члан Међународног удружења позоришних критичара и театролога (AICT). Од 1. XII 1980. до 1. IX 1982. био је стални позоришни критичар листа „Политика“. Као драматург СНП залагао се за извођење дела савремених југословенских, нарочито локалних – новосадских драмских писаца, ангажованије окренутих публици, што је резултирало повећаним бројем гледалаца.За сцену је приредио руковет одломака из српске драмске књижевности XVIII и XIX века Јавленија и позорја (1971) и Лаза Костић међу јавом и мед’ сном (1991); драматизовао је (са Ж. Орешковићем) прозу М. Кундере Симпозијум или о љубави (1970), Роман о Лондону М. Црњанског (1987) и Очеви и оци С. Селенића (1991); адаптирао је за сцену (са Ж. Орешковићем) Награжденије и наказаније и Слепи миш Ј. Вујића (1971) и са В. Поповићем сачинио сценску панораму Новосадска променада (1973), изведену више од сто пута. Објавио је тринаест књига, а за штампу је приредио: Antology of Works by Twentieth Century Yugoslav Playwrights (selected and commented), I 1984, II 1985; Посрбе 1987; Комедије и народни комади XIX века 1987; Позориште и власт у Југославији (1944-1990) 1990; Стеван Шалајић 2001. и Димитрије Ђурковић 2007. Аутор је више текстова о јужнословенском позоршту и драми у Dictionnaire encyclopédique du théâtre (Bordas, Paris 1991. и Larousse, Paris 1998) и опсежног текста о позоришту и драми у Југославији (Србија и Црна Гора) у: The  World Encyclopedia of Contemporary Theatre (Routledge, London – New York, 1994); у Историји српске културе аутор је текста Позориште – издање на српском 1994, чешком 1995, енглеском 1995. и 1999. Објавио је око 400 чланака, огледа, расправа, студија и позоришних критика. Учествовао је на многим научно-стручним скуповима у земљи и инoстранству. За свој рад вишеструко је награђиван: четири Стеријине награде (од којих је једна за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе), Велика плакета са повељом Универзитета уметности у Бгду 2003, Ловоров венац Позоришног музеја Војводине 2005, Златна плакета за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Србије у НСаду 2006.
БИБЛ: Позоришне теме, Бгд 1968; Уметнички развој Српског народног позоришта 1861–1868, НСад 1974, 2009; Очима драматурга, НСад 1979; Југословенски драмски писци XX века, НСад 1985; О театарском делу Јоакима Вујића, (са Б. Ковачеком, Д. Михаиловићем и Д. Рњаком), НСад 1988; Новосадска позоришна режија 1945–1974, НСад 1991; Црњански и позориште, НСад-Бгд 1995; Српски драмски писци XX столећа, НСад-Бгд 1997, Бгд 2000; Позориште или усуд пролазности, Бгд 2001; Мала историја српског позоришта XIII–XXI век, НСад 2005; Записи театролога, НСад 2006; Почеци српског професионалног националног позоришта – Уметнички развој Српског народног позоришта у Новом Саду 1861–1868, НСад 2009.
ЛИТ: К. Димитријевић, Позоришне теме, Багдала, Крушевац, 1970, бр. 133, с. 17-18; Р. Ивановић, Позоришне теме, Позориште, Тузла, 1970, бр. 1, с. 178-181; М. Кујунџић, Уметнички развој СНП, Дневник, 9. XI 1974; М. Мисаиловић, Уметнички развој СНП, Сцена, 1974, бр. 6, с. 89-92; Ф. Пашић, Уметнички развој СНП, Театрон, 1974, бр. 2, с. 122; Д. Михаиловић, Комплетна позоришна историја, Политика, 25. XI 1974; Н. Тимченко, Уметнички развој СНП, Савременик, Бгд, 1975, бр. 5, с. 481-482; Д. Влатковић, Уметнички развој СНП, Књижевне новине, 1. VII 1975; М. Влајчић, Очима драматурга, Политика, 15. III 1979; М. Мисаиловић, Очима драматурга, Политика, 24. V 1979; Н. Тимченко, Између литературе и позоришта, Багдала, Крушевац, 1979, бр. 241, с. 241; Ш. Јуришић, Српско позориште и драма, Република, 1979, бр. 10, с. 1032-1034; Р. Путник, Очима драматурга, Политика, 8. XII 1979; Д. Влатковић, Занимљива драматуршка виђења, Позориште, НСад, 28. XII 1979; Ш. Јуришић, Српско позориште и драма, Дневник, 26. VI 1980; М. Витезовић, Очи на репертоару, Јеж, 11. V 1980; Р. Путник, О нашој драми, Политика, 17. VIII 1985; Д. Михаиловић, Први уџбеник драме, Дневник, 26. XII 1985; Ј. Љуштановић, Извори новије драме, Борба, 3. III 1986; А. Милосављевић, Једно могуће виђење југословенске драме XX века, Књижевна критика, 1986, бр. 4, с. 215-216; В. Копицл, Довољно за успех, Дневник, 10. IX 1987; Р. Путник, Амбициозни приступ, Политика 13. IX 1987; П. Волк, Роман о Лондону, Илустрована политика, 13. X 1987; Ж. Стублија, Још мало, па фестивал, Око, 19. XI 1987; А. Милосављевић, Црњански у позоришту, Књижевна реч, 10. XII 1987; Б. Коренић, Дијалектика „рањене особе”, Ослобођење, 23. II 1988; С. Љубичић, Црњански, а у Сарајеву, Борба, 29. II 1988; Д. Лукић, Његова несрећа, Око, 24. III 1988; Ј. Скурњик, Драматизација као сегмент позоришног дела, Зборник МС за сценске уметности и музику, 1989, бр. 4-5, с. 161-174; Н. Вагапова, П. М., Југословенски драмски писци XX века, Театар, Москва, 1990, бр. 5, с. 34-35; Р. Путник, Темељна студија, Сцена, 1991, бр. 4-5, с. 204-205; В. Радовић, Нова историја „мезимчета српског”, Политика, 23. III 1991; Р. Путник, Потрошени животи, Политика, 5. V 1991; М. Мишић, Сценске илустрације, Борба, 6. V 1991; Д. Михаиловић, Зналачки избор, Одјек, 15-30. XI 1991; Николић, Црњански и позориште, Сцена, 1995, бр. 3-4, с. 62-63; Д. Ређеп, Понашање или театар, Борба, 13. I 1996;  В. Крчмар, Петар Марјановић, Српски драмски писци XX столећа, Зборник МС за сценске уметности и музику, 1997, бр. 20-21, с. 210-213; С. Живановић, Значајно дело српске теарологије, Зборник МС за сценске уметности и музику, 2000, бр. 26-27, с. 223-226; Љ. Пешикан-Љуштановић, Да се начини портрет једне птице, Сцена, 2002, бр. 1, с. 137-139; Р. Путник, Позориште или усуд пролазности, Политика, 17. VIII 2002; М. Ристић, Глумац и усуд пролазности, Данас, 16-17. V 2002; Д. Ђурковић, Усуд пролазности,Политика, 23. III 2002; Р. Путник, Позориште или усуд пролазности, Политика, 17. VIII 2002; С. Јованов, Скрупулозна театролошка графија, Сцена, 2002, бр. 2, с. 127–128; Б.Требјешанин, Додир глумца и гледаоца, Политика, 1. VI 2005; Ј. Ћирилов, Мала али вредна, Блиц, 18. VI 2005; Р. Путник, Прекретничка синтеза, Политика, 6. VIII 2005; Н. Попов, Седам векова  позоришта, Сцена,  2005, бр. 2–3, 115–116; Н. Ромчевић, Мала историја српског позоришта, Театрон, 2005, бр. 132, с. 97-98; др З. Ђерић, Историографија као индивидуални или колективни чин, Зборник МС за сценске уметности, и музику, 2006, бр. 34-35, с. 199-203; Љ. Пешикан-Љуштановић, Капитална студија, Театрон, 2011, бр. 156-157, с. 153-154; М. Стајић, In memoriam (1934-2020). Велики познавалац историје театрa; Дневник, 24. XI 2020, с. 10; Сећање: проф.др Петар Марјановић (1934-2020). Прави ауторитет не тражи потврду, хвалоспев или аплауз; Политика, 26. XI 2020, с. 13.

З. Т. Ј. и М. Л.