МАРИНКОВИЋ Јелена-Ленка

МАРИНКОВИЋ Јелена-Ленка – драмска глумица (Темишвар, 13. VIII 1841 – Београд, 11. VIII 1902). Одрасла је и васпитана у угледној српској темишварској породици Николић; била је супруга глумца Павла Маринковића (в). Глумачку каријеру почела је фебруара 1868. у СНП у НСаду и у њему остала до 1875, када је напустила позориште из породичних и здравствених разлога. Преселила се у Бгд; 1875. отишла је на четворогодишње школовање у Бечу, где се обучила за модискињу, па је 1879. у Бгду, у Кнез-Михаиловој, отворила свој женски модни кројачки салон. Отада је само повремено наступала као гост на београдској сцени и била лепо примана и од публике и критике. М. је била лепа жена, врло пријатне и складне појаве, углађених манира и отменог понашања, тако да је успешно тумачила особе „аристократског кова“. „Нико није умео у нас тако солидно, поуздано приказивати на позорници жене аристократског кова као она… И на спољашњу појаву своју, по финим манирима, по начину говора и по укусу у облачењу беше створена да приказује жене од праве плаветне крви“, каже рецензент новосадског „Позоришта“ 1902. Била је племенита и родољубива: своју кућу у Бгду и сав свој иметак завештала је Удружењу београдске трговачке омладине.

УЛОГЕ: Баба (Саћурица и шубара), Мара (Граничари), Мира (Јелисавета), Милка (Стари бака и његов син хусар), Милица (Пољубац), Марија (Цар Петар Велики као лађар), Ержа (Нашла врећа закрпу), Мера (Нови племић), Нела (Луда је), Нериса (Млетачки трговац), Стеван Мансфелд (Мати и син), Шарлота (Рукавица и лепеза), Милица (Избирачица), Катица (Ни бригеша), Лиза (Да се мењамо), Корделија (Краљ Лир), Катица (Крштено писмо), Херцегиња Оливарес (Дон Карлос), Павлина (Ја вас љубим), Илка (Жене у уставном животу).

ЛИТ: А-м, Јелена Маринковићка, Позориште, НСад, 1902, бр. 24, с. 141-142.

Б. С. С.