МАЈИЋ Милорад-Крка

МАЈИЋ Милорад-Крка – драмски глумац и певач (Нови Бечеј, 6. IX 1906 – Београд, 6. XII 1974). Завршио је Учитељску школу у Сомбору, затим је једну г. пратио наставу на Сликарској академији у Згбу, па се посветио сцени ступивши у Градско повлашћено позориште у Нишу током његовог гостовања у Новом Бечеју, маја 1930. Члан СНП у НСаду био је 1931/32. и 1936/37, НПДб 1937/38, а између 1938. и 1941. глумио је у неколико београдских и путујућих дружина под управама Р. Матијевића, П. Милосављевића и Б. Данитија. Током рата се повукао у Нови Бечеј, а крајем 1944. ступио је у ДНП у Панчеву. По ослобођењу је наступао у позориштима Вршца (1945-1947), Бање Луке (1947/48), Ниша (1948-1951), Панчева (1951-1954), Цетиња (1954/55), Титограда (1955-1957), па се посветио глуми на филму остваривши низ карактерних ликова, међу осталима и Опијоа у филму Четири километра на сат (Златна арена у Пули за епизодну мушку улогу). Захваљујући школованом бас-баритону, на новосадској сцени је носио прве улоге у музичко-драмском репертоару и епизодне карактерне роле у оперети, а у драми значајније, углавном позитивне ликове. Током целог живота бавио се сликањем портрета и цртежом.

УЛОГЕ: Др Рајсер (Др), Управник тамнице (Слепи прозор), Ђорђе Хорват (Једна жена лаже), Неша Зелембаћ (Подвала), Кир Дима (Тврдица), Љубомир Протић (Покојник), Сигелијус (Бела болест), Жером Ролан (Пјер и Жан), Божо (Шокица), Петар (Ђидо), Иван (Браћа Карамазови), Др Вилфингер (Матура), Фогл (Три девојчице), Стева Драгић (Сеоска лола), Андраш (Риђокоса), Глиша (На поселу).

ЛИТ: А-м, „Сеоска лола“, Ново време, Стари Бечеј, 1931, бр. 42, с. 3; А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине Кнеза намесника Павла у Сенти, Дан, 1937,  бр. 256, с. 4; А-м, Позориште, Глас народа, Сомбор, 1936, бр. 42, с. 3, бр. 43, с. 3,  бр. 44, с. 3.

С. Ј.