КУЊЕТИЦКА-ВИКОВА  Божена (Božena Viková Kunĕtická) – чешка списатељица (Пардубице, Чешка, 20. VII 1862 – Либочани, Чешка, 18. III 1934). Право презиме јој је Новотни (Novotná). Почела је да пише још као девојчица, усмеравајући се све више ка драмској књижевности и позоришту. Народном дивадлу чешком приступила је 1881, али га је убрзо напустила због удаје. Наставила је да пише, углавном приповетке, романе и драме у којима су женски ликови били главни јер се изразито занимала за положај жене уопште. Сарађивала је у листовима и часописима претежно путописима и фељтонима. Најпознатија су јој дела: Приповетке (Povidky, 1887), Хирургова удовица (Vdova po chirurgovi, 1893), Прошлост (Minulost, 1895), Колекционарка старина (Medřická, 1897), У јарму (Přitĕž, 1901), Устанак (Vzpoura, 1901), Господин (Pán, 1905), Курјук (Cop, 1905). Сабрана дела (Sebrané spisy) изашла су јој 1919-1922. У СНП је приказана њена драма Курјук 1913. и, под насловом Перчин, у НП НСаду 1919.

В. В.