КУМИЧИЋ Еуген – књижевник (Берсеч крај Мошћеница, Истра, 11. I 1850 – Загреб, 13. V 1904). Италијанску гимназију полазио је у Ријеци, Копру и Задру. Почео је студирати медицину у Прагу, али је наставио и завршио повијест и земљопис у Бечу. Постаје професором на италијанској гимназији у Сплиту, гдје предаје хрватски, а 1875-1877. борави у Паризу, гдје је дошао у додир са Золиним натуралистичким теоријским поставкама. Мобилизиран по повратку, судјеловао је 1878. у окупацији Босне и Херцеговине у аустријској војсци, а дојмове са те експедиције импресивно је описао у дјелу Под пушком (1886). Од 1879. до 1883. био је гимназијски професор за француски и хрватски језик у Згбу. Својевољно напушта државну службу да би се као већ активни припадник Странке права укључио у политички живот. Биран је више пута у Хрватски сабор, а био је и потпредсједник Чисте странке права и градски заступник. Писао је и под псеудонимом Е. К. Берсечанин и Јенио Сисолски. Прозаист који је био снажно импресиониран Золом, К. је натуралистичке тенденције спојио с јаким патриотизмом. Главна су му тематска изворишта грађанско и племићско друштво те истарски живот као и разноврсна повијесна збивања. Проза из грађанског свијета и истарско-поморског живота карактеристична је за жељу за снажнијом социјалном критиком. Међу многобројним дјелима најзначајнија су: Олга и Лина (1881), те Госпођа Сабина (1883), Јелкин босиљак (1883), Зачуђени сватови (1883), Сирота (1885), Теодора (1889) и Побијељени гробови. Написао је два радо читана и своједобно врло популарна романа, Урота Зринско-Франкопанска (1892/93) и Краљица Лепа (1902), који су значили оживљавање хисторијског романа у хрватској књижевности након Шеноиног доба. Значајан је и његов теоријски спис О роману. Написао је и неколико драма: Сестре (1891) према прози Теодора, комедију Обитељска тајна (1891), те повијесну драму Петар Зрински (1901), чији се мотив налази већ у Уроти. Драму Сестре прерадио је касније под насловом Послови. Драмска дјела му нису доживјела посебног успјеха јер су драматургијски нецјеловита а псхихолошка мотивација ликова му је недостатно снажна. Њихов удио у развоју хрватске драме више је симболичног значења. У СНП је изведена К. драма Сестре 1898.

БИБЛ: Сабрана дјела, I-XV, приредио И. Великановић, Згб 1933-1941; Дјела, I-III, приредио А. Барац, Згб 1950; Изабрана дјела, I-VII, приредио Д. Тадијановић, Згб 1965; Урота Зрињско-франкопанска, Згб 1965.

ЛИТ: Ф. Марковић, Јелкин босиљак, Вијенац, Згб 1882, бр. 3; Ј. Пасарић, Матица хрватска, Вијенац, Згб 1884, бр. 34; Ј. Чедомил, Еуген Кумичић, Искра, Згб 1891, бр. 4-6; А. Г. Матош, De monumentis, Покрет, Згб 1904, бр. 8; П. Скок, Две генерације хрватских франкофила. Приликом тридесетогодишњице Золине смрти, Правда, 1933, бр. 10.115-10.118; А. Барац, Љествице и вјешала, Вијенац, Згб 1944, бр. 5; А. Барац, Евгениј Кумичић, Хрватско коло, Згб 1950, бр. 1; В. Антић, Ријека у хрватској књижевности XIX. и почетком XX. стољећа, Згб 1953; В. Павлетић, Раскорак теорије и праксе, Полет, Згб 1955, бр. 2; А. Барац, Књижевност Истре и Хрватског приморја, Згб-Ријека 1968; И. Франгеш, Евгениј Кумичић, у: Повијест хрватске књижевности, Згб 1975, књ. 4.

Н. Б.