КРСТИЋ Никола – правни историчар, преводилац (Вац, Мађарска, 5. X 1829 – Шабац, 25. I 1902). Основну школу и гимназију завршио је у родном месту; од 1846. је био питомац Текелијиног завода у Пешти, где је започео студије. Тада се укључио и у рад српске студентске омладине. За време револуције 1848/49. био је чиновник Главног одбора у Сремским Карловцима, а затим Српског одбора у Турском Бечеју. После револуције наставио је студије у Пешти и 1851. стекао докторат филозофије, а права завршио 1853. Фебруара исте г. изабран је најпре за привременог, а одмах затим и за сталног професора новосадске Гимназије, у којој је предавао Историју, Земљопис и Математику. Из НСада убрзо је прешао у Бгд за наставника Енциклопедије права и Историје законодавства на Православном одељењу тамошњег Лицеја. Докторат права положио је 1854. За професора београдског Лицеја постављен је 1855. и на тој дужности је остао до 1862. Од 1862. до 1865. био је начелник у Министарству унутрашњих дела Кнежевине Србије, од 1865. до 1875. члан, а од 1875.  до 1884. председник Касационог суда. Од 1884. до 1894, када је пензионисан, најпре је био члан а затим потпредседник Државног савета. У политичком животу био је присталица групе старијих конзервативаца и у том својству је учествовао у раду Народне скупштине 1873-1874. као именовани посланик; као правни стручњак био је 1888. члан Уставотворног одбора и исте г. учествовао је и у раду Велике народне скупштине као један од 15 краљевих повереника. На београдском Лицеју је, поред споменутих предмета, предавао и Историју права у државама Старог истока, Грчко и римско право; уз то је изучавао и средњовековно српско право. Извесно време је, као високи државни чиновник, хонорарно предавао своје предмете на Правном факултету Велике школе. Бавио се и општом историјом и историјом Срба, али је у правним студијама имао много више успеха; за студије из опште и националне историје недостајала му је шира стручна спрема. Био је активан у Одбору за историјске и државне науке Српског ученог друштва. Највише је сарађивао у „Гласнику Друштва српске словесности“, „Гласнику Српског ученог друштва“, „Судском листу“, и „Правди“. Већи његови радови су Разматрања о Душановом законику односно Разматрања о старим српским правима (1854-1859), Образи из опште историје (1860) и Историја српског народа (I 1863, II 1864); ово последње дело наградила је МС из Накиног фонда са 80 дуката. Превео је „и својим примедбама које се на српско право односе попунио“ прву књигу Историје словенски(х) права Вацлава Маћејовског, коју му је издала МС (1856). За члана Књижевног одељења Матице српске изабран је 1864. Био је редован члан Друштва српске словесности (1854), Српског ученог друштва (1864) и почасни члан Српске академије наука (1892). Своје две куће у Бгду, знатну суму новца и хартије од вредности завештао је Српској академији наука. Оставио је и легате гимназијама у НСаду и Сремским Карловцима за помагање сиромашних ђака, а СНП легат од 500 динара (1902). Сахрањен је у Бгду. За потребе позоришта К. је превео комаде: Бели Отело Е. Бризбара (1869), По енглески К. А. Гернера (1870), у преводу и посрби, Љубавна писма Т. Ј. Вилијемса (1870), Лондонски просјаци П. Диноа и Г. Лемоена (1870), Сламни шешир Е. Лабиша и Марк-Мишела (1870), Јеврејин из Пољске Еркмана и Шатријана (1870) и Црни доктор А. Буржоа и Ф. Диманоара (1872). Свих седам превода извело му је НП у Бгду. У СНП су приказани, у његовом преводу, Љубавна писма (1871), Нервозни В. Сардуа (1873), Роб Е. Сиглигетија (1873) у преводу и посрби, Црни доктор (1876) и Сламни шешир (под насловом Флорентински шешир, 1905).

ЛИТ: А-м, Грађа за историју српског позоришта, библиографија позоришних комада, СНП ред. бр. 150, 183, 188; НП Бгд ред. бр. 73, 77,  95, 118, 136, 142, 172, Позориште, НСад 1874, бр. 7, 8, 41, 43, с. 25, 29, 163, 175-178; П., Др. Никола Крстић, Босанска вила, 1897, бр. 13-14, с. 209-210; А-м, Читуља – Др. Никола Крстић, Бранково коло, 1902, с. 96; А-м, Народна читуља… Др. Никола Крстић..., Календар Матице српске за 1903, НСад 1902, с. 70-72; А. Гавриловић, Знаменити Срби XIX века, III, Згб 1904, с. 92; Група аутора, Споменица Дру Николи Крстићу, Бгд 1908; М. А. Јовановић, Др Никола Крстић, Говор у свечаној седници Књижевног одељења…, НСад 1914; Ж. Живановић, Политичка историја Србије, II, 1878-1889, Бгд 1924, с. 386, 388; В. Стајић, Рад Матице српске на развијању књижевности, Споменица Матице српске 1826-1926, НСад MCMXXVII,  с. 267; С. Цветковић, Репертоар Народног позоришта у Београду 1868-1965, Бгд 1966, с. 38, 39; П. Малетин, Из историје Матице српске – Књижевно одељење, Рад МС, 1974, бр. 10, с. 48; Ј. Николић, Библиографија Матице српске, I, 1826-1949, НСад 1976, с. 26, 56, 90, 156.

Л. Д.