КРАСИЋ-ЛЕВАК Љубица – драмска глумица (Београд, 24. VIII 1899 – Бања Лука, 21. III 1959). Завршила је три разреда гимназије. Први пут је ступила на сцену јануара 1919. у путујућој дружини Милоша Милошевића, а затим играла у позориштима: од 1921. до 1928. код Љубомира Рајичића Чврге у Нишу, 1928/29. у Градском позоришту у Битољу, 1929/30. у НП у Нишу, од 1932. до 1934. и од 1935. до 1936. у СНП – у међувремену, 1933/34, у НП у Бањој Луци; 1937/38. у првом југословенском позоришту, које је у Суботици основао Александар Верешчагин. Од 1. VIII 1937. до 31. VII 1938. била је у НПДб и поново у НП у Бањој Луци од 1938. до смрти. Тумачила је поступно и успешно све значајније глумачке фахове, наивке, драмске и карактерне улоге и кокоте. Врло даровита и емотивна, непосредна и искрена у изразу, откривала је врло лепе и разноврсне изражајне способности у природној, одмереној и стваралачки надахнутој игри. Дуго је била с правом цењена као једна од најбољих драмских и карактерних глумица у унутрашњости. Умела је да живи у пуној мери на сцени и да је испуни занимљивом и лепом садржином.

УЛОГЕ: Дормина (Женидба на силу), Жермена Вилис (У новој кожи), Мона Монфери (Осма жена), Емина (Зулумћар), Јања (Шокица), Јулишка (Пут око света), Невена (Каплар Милоје), Олимпија (Олимпија), Едита (Неко), Настасја Филиповна (Идиот), Даница (Народни посланик), Гикинова жена (Вештица), Викторија (Бура у чаши воде), Марусја (Марусја), Хени (Ура, синчић!), Алрауна (Срећа А. Д.), Лесли (Кобно писмо), Фиб (Американска јахта у сплитској луци), Вена (Големанов), Марина Верани (Два туцета црвених ружа), Каћуша (Васкрсење), Маријана (Делила), Рина (Покојник), Агота (Из љубави недовољно), Стана (Коштана), Живана (Ђидо), Олга Николајевна (Дани нашег живота).

ЛИТ: А-м, „Олимпија“, Кикиндска недеља, 1932, бр. 11, с. 2; А-м, Гостовање Српског народног позоришта у Вршцу, Југословенски дневник, 1932, бр. 302, с. 4; М. Весковић, Девет слика из романа „Идиот“ од Достојевског, Југословенски дневник, 1933, бр. 221, с. 5; А-м, „Осма жена“ од Алфреда Савоара у режији г. Матића, Покрет, 1933, бр. 10, с. 6; А-м, Округићева „Шокица“, Нови Сад, 1933, бр. 25, с. 4; А-м, „Осма жена“, Млада Југославија, Велики Бечкерек 1933, бр. 23, с. 3; А. П., „Каплар Милоје“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1933, бр. 25, с. 2; А-м, „Марусја“ од Л. Урванцева, Нови Сад, 1933, бр. 54, с. 2; Б. Н. Смирнов, Новосадско СНП у Новој Паланци, Југословенска стража, Бачка Паланка 1933, бр. 15, с. 2; А-м, Glücks – A. D., Deutsches Volksblatt, 22. IX 1935; А-м, Премијера „Кобно писмо“ од Сомерсета Мома, Дан, 1935, бр. 102, с. 8; М. В. И., Српско народно позориште из Новог Сада, Панчевачка недеља, 1935, бр. 11, с. 3; А-м, „Ура, синчић!“ од Арнолда и Баха, Дан, 1935, бр. 119, с. 4; С. Ж., „Американска јахта у сплитској луци“ од М. Беговића, Нови Сад, 1935, бр. 40, с. 3; Ј. С. Т., Стефан Костов: „Големанов“, Дан, 1935, бр. 127, с. 4; А-м, Љубица Красић-Левак, Нови Сад, 1935, бр. 44-46, с. 8; А., Српско народно позориште у Вршцу, Југословенски нови лист, Вршац 1936, бр. 19, с. 3; А-м, Прво југословенско коморно позориште отпочело је рад, Дан, 1936, бр. 109, с. 4; А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине Кнеза намесника Павла у Сенти, Дан, 1937, бр. 256, с. 4; С., Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине,  Војводина, Вршац 1938, бр. 17, с. 2.

Б. С. С.