КРАНЧЕВИЋ Ружа

КРАНЧЕВИЋ Ружа – глумица (Банатски Брестовац, 8. V 1887 Нови Сад, 12. V 1963). Удајом за Драгомира Кранчевића (в) променила је и име и презиме (девојком се звала Ана Фроман). Завршила је Српску вишу девојачку школу у Панчеву и учила глуму код Милорада Гавриловића и Пере Добриновића, а затим дебитовала у НП у Бгду 1906. улогом Балбине у Женском пријатељу. Чланица СНП у НСаду била је од 1. IV 1907. до 31. VII 1908; затим је била у НК у Осијеку до 31. V 1909, па поново у СНП до 28. VI 1914. и од новембра 1918. до 31. III 1928, када је прешла у Н-Оп и у њему остала до 31. VII 1933. Потом је студирала глуму у ХНК у Згбу од 1. VIII 1933. до 31. XII 1936. Чланица НПДб била је од 1. I 1937. до 6. IV 1941, а по ослобођењу била је ангажована у СНП у НСаду од 8. IV 1945. до 15. VIII 1950. и у НП у Панчеву до пензионисања, 1. IX 1951. У НСаду је 1932. обележила 25-огодишњицу глумачког рада улогом Хелене у комаду Љубав на коцку. Према оцени Позоришног одсека ДСНП у Извештају за сезону 1909/10. била је необично мила, али поред старијих глумица није могла да добије озбиљније задатке. Веће и велике драмске роле стекла је пред рат и у међуратном периоду (Амалија, Јулија, Дездемона, Персине и др.) а упоредо и низ карактерних улога у домаћој комедији, страним комадима и у музичком репертоару. Према М. Томандлу, на позорницу је излазила увек добро спремна и са тачним познавањем улога, испољавајући у њима сву снагу свог глумачког талента.

УЛОГЕ: Ејлиф (Народни непријатељ), Јелкица (Свет), Леонида (Лепа Марсељанка), Дечко (Барон Фрања Тренк), Тоанон (Кад човек стари), Јосиф (Добросретник), Мадам де ла Бит-Моа (Мадам Монгоден), Сељанка (Врачара), Мицика (Чар валцера), Ружа (Сузе), Фрањица (Неверни Тома), Ида (Слепи миш), Марина (Наши сељани), Смиљка (Наш човек), Хоана (Вештица), Зорка (Резервистина женидба), Стојна (Чучук Стана), Васићка (Одсудни тренуци), Мара (Пепељуга), Леди Агата (Лепеза), Грозда (На врзином колу), Ђенаро (Тоска), Чобанче (Земља), Глумица (Гардист), Кити (Моја беба), Јелица (Лажа и паралажа), Олга (У затишју), Доли (Ана Карењина), Г-ђица Еме (Свадбени марш), Корина (Мамзел Нитуш), Мадлена (Мадам Помпадур), Васка (Коштана), Риквеле (Бог освете), Султанија (Хасанагиница), Селеста (Годенове кћери), Аурелија (Какав отац такав син), Босиљка (Сеоска лола), Даница (Народни посланик), Марија Антоновна (Ревизор), Елиза (Пигмалион), Дездемона (Отело), Јулија (Ромео и Јулија), Олга Петровна (О туђем хлебу), Дуња (Злочин и казна), Лујза (Диран и Диран), Сусетка (Царство мрака), Персине (Романтичне душе), Агница (Прави се светац), Агнија (Покојник), Павлија (Ђидо), Мара (Граничари), Симка (Ожалошћена породица), Анђа (Сумњиво лице), Тетка Даца (Госпођа министарка), Сара (Покондирена тиква), Јеца (Избирачица), Арина Пантелејмоновна (Женидба), Евридика (Антигона), Магда (Коштана), Кева (Ивкова слава), Г-ђа Пернел (Тартиф), Стара госпођа (Оклопни воз), Нанчика (Родољупци), Зајцева (Дан одмора).

ЛИТ: Л. (Марковић) М(ргу)д, „Карлова тетка“, шала у 3 чина од Томе Брандона, Браник, 1907, бр. 282, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Сеоска лола, Позориште, НСад 1907, бр. 24, с. 150-151; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1908, бр. 40, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Трговачке новине, 1909, бр. 17, с. 135; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1910, бр. 19, с. 2; А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Браник, 1912, бр. 32, с. 3; А-м, „Мали лорд“, Застава, 8. IV 1920; О. С(уботи)ћ, „Граф Луксембург“, Застава, 21. IX 1921; Хр., „Какав отац такав син“, Јединство, 2. IV 1922; О. С(уботи)ћ, „Код белог коња“, Застава, 23. V 1922; А-м, Премијере и гостовања у новосадском Народном позоришту, Comoedia, 1923, бр. 3, с. 10; А-м, Анатол, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 15, с. 6; S. Zubac, Antigona, Deutsches Volksblatt, 26. XI 1924; Б. Ј., Виниченко: „Лаж“, режија г-ђе Лескове, Јединство, 7. II 1925; С. Зубац, „Богојављенска ноћ“, комедија у 5 чинова од Шекспира, Јединство, 22. III 1925; Крит., „Жорж Данден“, Застава, 14. VII 1925;  О. С(уботи)ћ, „Господар ковница“, Застава, 10. XI 1925; А-м, „Школа за љубавнике“, комедија од П. Волфа, Застава, 30. V 1926; К. Николић, „Ана Карењина“, драма по роману Л. Толстоја, премијера, Нови Сад, 1927, бр. 8, с. 6-7; С. С(екулић) Ц(еца), Новосадско-осечко позориште у Сомбору, Застава, 24. IV 1928; А-м, Новосадско-осјечко позориште, Југословенски дневник, 1930, бр. 113, с. 5; А-м, „Црквени миш“, Југословенски дневник, 1931, бр. 9, с. 2; А-м, „Врзино коло“, Југословенски дневник, 1932, бр. 230, с. 2, бр. 232, с. 2; А-м, Двадесетпетогодишњица г-ђе Руже Кранчевић, Нови Сад, 23. X 1932; А-м, Двадесетпетогодишњица г-ђе Руже Кранчевић, Глас народа, Сомбор, 1932, бр. 45, с. 3; А-м, Fünfundzwanzigjähriges Bühnenjubiläum der Frau Ruža Krančević, Deutsches Volksblatt, 11. XI 1932; Д. Шамбек, Јубилеј г-ђе Руже Кранчевић, Нови Сад, 12. XI 1932; А-м, Прослава 25-годишњице уметничког рада г-ђе Руже Кранчевић обављена је на врло свечан начин, Југословенски дневник, 1932, бр. 280, с. 3; А-м, Новосадско-осјечко позориште, Глас народа, Сомбор 1933, бр. 34, с. 3; У. Чоб(анов), Социјални роман у комедији, Дан, 1937, бр. 262, с. 4; А-м, Ј. Веселиновић: „Ђидо“, Дан, 1937, бр. 294, с. 8; А-м, „Сеоска лола“ стално пуни кућу, Нови Сад, 30. I 1938; А-м, Гец-Мијушковић: „Моји ђетићи“, Дан, 15. XI 1939; А-м, Милорад Петровић: „Чучук Стана“, Дан, 5. I 1940; А-м, Мејак и Мило: „Мамзел Нитуш“, Дан, 2. II 1940; А-м, Валентин Катајев: „Милион мука“, Дан, 4. I 1941; Б. Петровић, Гогољева „Женидба“ на летњој позорници, СВ, 27. VII 1945; Б. Чиплић, „Ђидо“, СВ, 22. XII 1945; Б. Чиплић, Молијеров „Тартиф“ у режији Јурија Ракитина, СВ, 4. VII 1946; А-м, „Дан одмора“, ВС, 1948, бр. 14, с. 36; В. Поповић, Ожалошћена породица“ од Нушића, ЛМС, 1949, књ. 364, с. 370; Ј. Виловац, „Вечити младожења“ Јаше Игњатовића – драматизација Петар С. Петровић, СВ, 12. V 1950; Д. Медаковић, Ружа Кранчевић, НС, 1952, бр. 41-42, с. 2 и 3; М. Г., У посети Ружи Кранчевић..., Дневник, 13. XI 1960.

С. Ј.