КРАЈЦАРАШКИ ПРИЛОЗИ

КРАЈЦАРАШКИ ПРИЛОЗИ – Управни одбор Друштва за СНП је 4. XII 1862. упутио јавни позив за скупљање прилога у Фонд ДСНП и у апелу изразио жељу да се бар 500 пријатеља СНП обавежу да ће г. дана Фонду давати по једну форинту месечно, односно за СНП одвајати по једну крајцару дневно. Непуне четири г. доцније поново се у апелу Друштва спомиње крајцара као новчана јединица прилагања у Фонд: одлуком Главне скупштине ДСНП, одржане од 14. до 16. VIII 1866, штампано је 2000 тзв. заветних приложница које би потписнике обавезивале да у Фонд улажу прилог од једне крајцаре на дан све дотле док СНП од свог Фонда, државне субвенције или из других извора не обезбеди сталну помоћ од 500 форинти месечно. Заветне приложнице послате су повереницима у педесетак места Аустроугарске да путем њих придобију што већи број приложника у својим срединама (в. Повереници Друштва за СНП). После седам и по г., 18. II 1874, Управни одбор се у прогласу Српскоме народу у „Позоришту“ поново обраћа родољубима апелом „нека свака душа српска приложи само по један новчић (крајцару) на народно позориште, па му је опстанак осигуран занавек“. Прилози који су после тих иницијатива стизали Друштву за СНП ипак нису називани крајцарашкима. Они ће то име добити много доцније, другом приликом. Главна скупштина Друштва за СНП 31. VIII / 12. IX 1896. одлучила је (кад је реч о скупљању прилога: ко зна по који пут) „да се позову поједини родољуби у свима већим српским местима да скупљају у народу од родољубивих и имућних Срба по један новчић (крајцару) на дан, као прилог на одржање Српског народног позоришта и оснажење Фонда позоришног, да би се тако осигурао опстанак овог народног завода“. Управни одбор ДСНП, међутим, у 1896/97. није спровео ту одлуку правдајући се да су у то време скупљани прилози за поплављене у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, затим за пренос Вукових костију из Беча у Бгд и за изградњу зграде Српске велике гимназије у НСаду, а уза све то је 1896. још и неродна г., тако да би позив СНП био народу упућен у невреме. Стога Управни одбор тек 16/28. IX 1898. разашиље Позив на прилагање на Српско народно позориште и у њему понавља „да би најбољи и најсигурнији начин био, да сваки Србин, ком је до просветног напретка стало, приложи само по један новчић на дан на Српско народно позориште“. Образован је и Одбор за прикупљање крајцарашких прилога, на челу са Антонијем Хаџићем, који је на својим двема седницама, 4. и 11. XI 1898, решио да се у сваком већем месту изаберу повереници који ће организовати скупљање прилога; да се замоле добротворне женске задруге да пораде на скупљању прилога и „да се умоле посебним дописима све наше познате родољупкиње да и овом приликом покажу да им заиста на срцу лежи позориште“. Отада ће та акција и званично и у свим друштвеним срединама бити називана крајцарашким прилозима. Они се, затим, скупљају у Шиду, Темишвару, Старом Бечеју, Жабљу, Сремској Каменици, Госпићу, Даљу, Осијеку, Иланџи, Долову, Ковину, манастиру Шишатовац, Старој Пазови, Србобрану, Оросламошу (Банатско Аранђелово), Новом Бечеју, Дарди, НСаду. У акцији учествују повереници Друштва за СНП, пријатељи Позоришта, жене које су се дотле већ истицале у друштвеном раду, омладина и разне организације. Др Јован Шевић, јавни бележник, успева да приволи 52 родољуба у Руми да од 1. X 1898. прилажу месечно по 30 крајцара и, после више од г. дана, 1900, шаље скупљене 393 круне и 32 филера (од 1900. је у Аустроугарској уведена, уместо форинте, нова валута – круна); Никола Петровић придобија 1899. у Старој Пазови 15 таквих прилагача са укупно 18 форинти прилога. Илустрације ради наводе се прилози које су скупили неки учесници у тој акцији – 1898: Милица Ј. Радић и Олга Радић у Суботици 196,95 форинти; Петар Николић, трговац, у Згбу 50; Олга Стефановић у Шиду 13,90; Јулијана Борота у Чакову 70,50; Драгиња Борота у Старом Бечеју 14,60; Добротворна задруга Српкиња у Сомбору 325,03 форинте (скупило их десет активисткиња); Марија Хаџи-Поповић и Олга Сифниос у Темишвару 11,50; Никола Игњатовић у Сентандреји 72,65; Јован Марковић у Ковину 24,50; Даница Јовановићка и Тинчика Адамовићева у Великој Кикинди 303 форинте и 80 филера; 1899. скупили су: Добровољна задруга Српкиња у Панчеву 199,50 форинти; Српска женска добротворна задруга у Сремској Митровици 76,57 форинти (скупљачице Зорка Ивковићка, Јелена Срећковићка, Мара Радовановићева, Лепосава Адамовићева); Амалија Милошева у Жабљу 43,25; Милош Рунић у Сентомашу 98,25; Добротворна задруга Српкиња у Великом Бечкереку 33,43; Народна штедионица у Новом Бечеју 46; Маца Орлић у Госпићу 24,45; Емилија Костићева и Даринка Грковићева у Сремској Каменици 27 форинти; Јулка Јовица у Будимпешти 84,90; Лаза Гавански у Србобрану 21; Жарко Станић у Вуковару 61,10; Паја Муачевић у Осијеку 18; Јелена Остојић у Бечу 59,50; Ђока Т. Мијатовић у НСаду 200,45; Софија Арк. Павловића у Старом Керу (Змајево) 54,75; Јелисавета Миланковићка и Јелица Ботићка у Даљу 23,05; Милан В. Јовановић, студент певања, скупио међу омладином у Будимпешти 70 форинти; Нина Николићева у Иланџи 36,60; Софија Николићка и Милева Деспотовићка у Сомбору 33 форинте и 60 филера. У наредним г. јављају се исти, и нови скупљачи, али са слабијим резултатима. Било је, међутим, и других облика прилагања: 1900. СНП је примило 18 круна скупљених приликом једног ручка у Ердевику, а др Милоје Милојевић, адвокат, послао је 7 круна с једне вечере у Старој Паланци; Добротворна задруга Српкиња у Земуну уплатила је 64,80 круна; Драгиња Борота скупила је још 29,22 круна, а Милица Радићка и Олга Д. Радићка у Суботици још 373,60 круна. У 1901. нема већих прилога; свега неколико појединаца шаљу свој годишњи улог (3,65 форинти прерачунатих на 7,30 круна) или нешто више. У 1902. Софија др Тодора Недељковића шаље 36 круна прилога скупљених у Земуну. У Старом Бечеју се још 1898. образовало Друштво пријатеља СНП од свега четрнаест чланова: 12 Старобечејаца и по једног из Турије и Фелдварца (Бачко Градиште). Они су до почетка 1903. уредно улагали у свој крајцарашки фонд по 3,60 форинти односно 7,20 круна годишње. Када су скупили 400 круна, коцком су између себе одредили четворицу и уписали их за чланове Друштва за СНП. Изјавили су да ће наставити са скупљањем прилога док не буду сви уписани за чланове. Рада Пауновић носио је 1904. у Вуковару, на први дан Божића, трећи тас у цркви и скупио 64 круне и 77 филера, а Јулка Рацковић из Дарде једина је, до 1906, редовно слала свој годишњи крајцарашки прилог у износу од 7,30 круна. Потпуно неуспео је покушај позоришног критичара Јована Грчића и Олге Татић из Старог Бечеја, који су се 1906. самоиницијативно подухватили да прилоге за СНП скупљају путем тзв. „верижне дописке“: скупљено је свега 15 круна и 50 филера. Иако је до Главне скупштине ДСНП 18/31. X 1900. скупљено 6329 круна и 40 филера крајцарашких прилога, акција се не може сматрати успелом нити одзив задовољавајућим. Знатно су томе допринели политичка подвојеност српског народа у Аустроугарској и неукључивање занатлијских и сељачких слојева у акцију. Прикупљање крајцарашких прилога јасно показује не само засићеност и замореност људи који су пре тога четири деценије улагали напоре и водили борбу да обезбеде материјалне услове за опстанак СНП, него и истрошеност и посусталост грађанске класе у Војводини с којом се мало шта могло предузимати на дуге стазе, која је и на овом задатку показала да је, са изузетком малобројних појединаца, на прелазу између два века била кратког даха.

ЛИТ: А-м, ГГ. повереницима Срб. нар. позоришта и нашој врстној омладини србској!, Напредак, 22. IX 1866; А-м, Српскоме народу, Позориште, НСад 1874, бр. 26, с. 2-3; А-м, Извештај привремене управе СНП о стању и радњи српске народне позоришне дружине, Позориште, НСад 1896, бр. 50, с. 207-208; А-м, Главна скупштина ДСНП 31. августа (12. септембра) 1896, Позориште, НСад 1896, бр. 51, с. 212-213; А-м, Извештај Управнога одбора ДСНП о своме годишњем раду и стању позоришном за пословну годину…, Позориште, НСад 1897, бр. 14, с. 76-77; 1898, бр. 45, с. 209-210; 1899, бр. 10, с. 76-77; 1900, бр. 51, с. 249; 1901, бр. 18-19, с. 80; 1902, бр. 28, с. 185; А-м, Позив на прилагање на Српско народно позориште, Позориште, НСад 1898, бр. 42, с. 183-185; А-м, Прилози на издржавање Српског народног позоришта, Позориште, НСад 1898, бр. 45, с. 214; бр. 49, с. 238-239; 1899, бр. 1, с. 7-8; бр. 2, с. 11-13; бр. 3, с. 21-22; бр. 4, с. 29-30; бр. 5, с. 40-41; бр. 6, с. 49; бр. 7, с. 56; бр. 8, с. 64; бр. 10, с. 82; бр. 11, с. 88;  А-м, Одбор за прикупљање крајцарашких прилога за одржање Српског народног позоришта, Позориште, НСад 1898, бр. 48, с. 232-233; А-м, Прилози на Српско народно позориште, Позориште, НСад 1901, бр. 1, с. 9; бр. 3-4, с. 32; бр. 5-6, с. 49; бр. 7, с. 59; бр. 12, с. 123; 1907, бр. 3, с. 33; А-м, Позоришни пријатељи, Позориште, НСад 1903, бр. 2-3, с. 23; Др Л. Станојевић, Извештај о двадесетогодишњем раду Српског народног позоришта, Позориште, НСад 1906, бр. 8, с. 62-63.

Л. Д.