КОВАЧИЋ Иван Горан

КОВАЧИЋ Иван Горан – књижевник (Луковдол, Хрватска, 21. III 1913 – ?, јула 1943). Завршио је флиозофију на Филозофском факултету у Згбу. Као студент почео је да се бави писањем, новинарством и књижевнокритичким радом. Песме, приповетке, књижевне расправе и репортаже објављује у загребачким „Новостима”. Збирка приповедака Дани гњева објављена 1936, али и лирика из 1930, уводе га у познате хрватске књижевнике. Са Владимиром Назором је крајем 1942. отишао на слободну територију и ту пише чувену поему Јама (1943). Крајем јула, за време битке на Сутјесци, четници су га ухватили и убили негде у фочанском крају. Сахрањен је у спомен-гробници на Тјентишту. Окушао се у свим врстама књижевности: лирици – коју је писао кајкавским и штокавским дијалектима (Огњи и роже), приповеткама, романима (Брод на потоку, Божји бубањ), есејима и критикама. Његово књижевно дело карактерише „непосредна опсервација живота и инспирација темама свог краја и свога непосредног доживљаја и, с друге стране, тежња ка хармоничном изразу изграђеном на проучавању литерарног искуства највећих светских  и европских књижевника свих времена”. Преводио је са француског (Рембоа, Самена, Метерлинка) и енглеског језика (Кемпбела, Џојса, Јејтса и др.). За време Другог светског рата, пред смрт, написао је поему Јама, проглашену за најбоље песничко дело на тему југословенског народноослободилачког рата. Тема поеме су стравични усташки покољи невиних жртава које су прво ослепели, а потом избодене бацали у дубоке крашке јаме. Јама је симбол људске патње и потресна људска драма. У СНП је 16. V 1975. изведена Јама, сценска визија музичке поеме за солисте, рецитаторе, хор и оркестар (аутор музике је Никола Херцигоња).

БИБЛ: Дјела I–VII, 1946–1949.

ЛИТ: И. Фрол, Предговор Јами, 1944; М. Ристић, Дело и смрт, Иван Горан Ковачић, Политика, 6, 7. и 8. I 1945; Д. Тадијановић, Библиографски подаци о Горану, у: Изабрана дјела Ивана Горана Ковачића, 1951.

М. Л.