КЉАИЋ Маца – шаптач (Перна, Вргин Мост, 16. VI 1925 – Нови Сад, 19. VI 2010). Завршила је четири разреда гимназије (Славонски Брод 1941) и пет разреда стручне занатске школе у Ковиљу. Као шаптач радила је у сомборском НП (1. I 1947 – 31. III 1949), Градском позоришту у Смедереву (1. IX 1950 – 30. IX 1951), НП у Панчеву (1. X 1951 – 31. VIII 1955), крушевачком Градском позоришту (1953), Сремском народном позоришту у Сремској Митровици (1. X 1953 – 31. VIII 1954), поново у Сомбору (1. IX 1954 – 31. VIII 1957), НП „Тоша Јовановић“ у Зрењанину (1. IX 1957 – 15. VIII 1961)  и коначно у СНП од 16. VIII 1961. до 31. XII 1980, када је пензионисана, али је и даље хонорарно наставила да ради у драмским представама СНП. Као шаптач имала је изванредно осећање за ритам представе и правовремену интервенцију, развијену меморију текста и мизансцена и изузетну сналажљивост у кризним моментима; те особине често су захтевале да, делимично или потпуно, преузме и улогу водитеља представе или ускочи у мале улоге. Заљубљеник у позориште, комуникативна, била је омиљена код глумаца и редитеља. Многе представе које је водила освајале су највиша признања на сусретима и фестивалима. За свој рад награђена је Фебруарском повељом града 1989. и Сребрном медаљом „Јован Ђорђевић“ 1992. Позоришни музеј Војводине је 2012. објавио књижицу о њој – Шапутање живота Милана Белегишанина.

ЛИТ: К. Савић, Гледалац иза кулиса. Откривамо вам део непознатог позоришта, Позориште, НСад 1969, бр. 8; К. Савић, Невидљиви учесници представе, Позориште, НСад  1971,  бр. 5.

Д. В.