КАЈЗЕР Фридрих (Friedrich Kaiser)

КАЈЗЕР Фридрих (Friedrich Kaiser) – аустријски књижевник (Биберах, Немачка, 3. IV 1814 – Беч, 6. XI 1874). Отац му је био аустријски официр и убрзо по рођењу сина био је прекомандован у Беч, где се будући песник школовао. Првобитну намеру да студира теологију убрзо је напустио јер је врло рано запажен његов таленат драмског списатеља. Као практикант без плате службовао је пет г. у дворском ратном савету; успех његовог комада Hans Hasenkopf (1835) охрабрио га је да напусти започету чиновничку каријеру и у Бечу потражи срећу као позоришни писац. Пошто је дошао у сукоб са ранијим покровитељем, директором Карлом (Carl), отишао је Покорном, директору Јозефштатског театра, али ни ту није био особите среће. У револуцији 1848/49. узео је видног учешћа, и пером и мачем: ступио је у оружани корпус националне гарде; 13. III 1848. предао је доњоаустријским сталежима петицију којом се тражи укидање цензуре и својом делатношћу у тим бурним данима као човек стекао велику популарност. Када се царска војска вратила у Беч, био је једно време у затвору. После револуције измирио се са директором Карлом и за његово позориште написао више комада, а сарадњу је продужио са Карловим наследником Нестројем (в) – све до 1859; само још кратко време сарађивао је са два бечка позоришта (Theater an der Wien, Quaitheater) и 1862. се сасвим повукао из јавности. Умро је прилично заборављен и у оскудици. Написао је преко сто једночинки и вишечинки, од чега највише лакрдија које су темама и карактером везане за Беч и од којих су се неке дуже, све до Првог светског рата, задржале на репертоару. Није био непознат нашем свету. Његова Два тестамента у посрби Димитрија Јоксића изведена су у Бгду 23. I 1869, а „жанр-слику“ у једном чину Лаку ноћ, Марта (Gute Nacht, Rosa, 1865) слободно је превео Јован Јовановић Змај (слобода превођења види се већ у наслову); овај превод изведен је у Бгду 2. X 1879 – у време када је Змај тамо био драматург. У СНП је изведен његов комад Палата и лудница (Palais und Irrenhaus, 1862) 24. XI 1884, у преводу Персиде Пинтеровић.

С. К. К.