КАЋАНСКИ Владислав

КАЋАНСКИ Владислав – глумац (Нови Сад, 3. VI 1950 – Нови Сад, 15. X 2006). Основну школу, гимназију и Вишу економско-комерцијалну школу завршио је у НСаду, а Факултет драмских уметности 1977. у Бгду. Као најбољи студент генерације награђен је престижном наградом „Бојан Ступица“. Члан Драме СНП био је од 1. IX 1977. до 26. X 1977. (када је отишао на одслужење војног рока) и од 10. X 1978. до смрти. Глумом је почео аматерски да се бави после завршетка гимназије у културно-уметничким друштвима у НСаду. Као професионални глумац брзо се истакао и освојио публику. У улоге је уносио свежину и шарм, често са хуморно-лирском интонацијом. Као гост наступао је у новосадском позоришту „Промена“. Такође је играо у драмским пограмима радија и телевизије и на филму. Освојио је четири годишње награде СНП и неколико награда на Сусретима војвођанских позоришта (1987. за Рајка Певца, 1993. за Кир Јању и 2000. у оквиру награђеног целог ансамбла Галеба), Статуету слободе на Позоришним свечаностима у Младеновцу за Кир Јању (1993), Стеријину награду за улогу Стеве Милосављевића у Мрешћењу шарана (1997).

УЛОГЕ: Миле (Покојник), Мишић, Кир Јања (Кир Јања), Атилио (Субота, недеља, понедељак), Пумпаловски (Пасквелија), Мића (Ожалошћена породица), Максим (Зла жена и Џандрљиви муж), Правник (Чешаљ), Исак Аврамовић (Платонов), Емануило (Обешењак), Жара (Земља, М. Удовички), Сава Савић (Протекција), Зганарел (Дон Жуан), Даниел Такер (Владајућа класа), Гитариста, Бернд (Велико и мало), Срђа Злопоглеђа (Бела кафа), Рајко Певац (Свети Георгије убива аждаху), Гроф од Кента (Краљ Лир), Света Милосављевић (Мрешћење шарана), Зганарел (Дон Жуан), Шербулић (Родољупци), Аца Ковачев (Ковачи), Исак Аврамович (Платонов), Благоје Бабић (Путујуће позориште Шопаловић), Јанко Савски (Сабирни центар), Милин (Раванград), Петар калуђер (Мера за меру), Хектор (Стендалов синдром), Муж (Наход Симеон), Уго Тудеско (Дундо Мароје).

ЛИТ: А-м, Признања ансамблу „Пасквелије“ – диплома Удружења драмских уметника Србије Влади Каћанском, Дневник, 19. XII 1980; Ф. Пашић, Премијера у „Атељеу 212“. Адвокат у гаћама, Вечерње новости, 21. XII 1980; А. Мујчиновић, Премијера Нушићеве „Ожалошћене породице“ у Атељеу 212. С(х)уморно, Политика експрес, 22. XII 1980; М. Мишић, Српска комедиографија у пар штосева. Премијера Нушићеве „Ожалошћене породице“ у Атељеу 212, Борба, 24. XII 1980; З. П(ашић), Премијере. Ожалошћена породица, ТВ новости, 9. I 1981; Д. Николић, Бура на брачном мору, 10. III 1981; М. Кујунџић, Мало буке, Дневник, 12. III 1981; Д. Николић, Сентиментална представа, Дневник, 17. IX 1982; П. Матеовић, Атмосфера Чехова, Политика експрес, 1. X 1982; М. Кујунџић, Дан за вешање, Дневник, 3. XI 1982; М. Кујунџић, Отимачи и отимачина, Дневник, 28. I 1983; Р. Путник, Глад за земљом, Политика експрес, 11. VI 1983; Н. Симин, Протекција као свакодневица, Дневник, 27. III 1984; М. Кујунџић, Двоцевком на министра, Дневник, 30. III 1984; С. Божовић, Премијера „Дон Жуана“ у Српском народном позоришту, Телевизија Нови Сад, 31. X 1984; Д. Пенчић Пољански, О „Дон Жуану“, Радио Београд, Други програм, 31. X 1984; М. Кујунџић, Слатки живот чудовишта природе, Дневник, 2. XI 1984; Ј. Ћирилов, Љубавник и смрт, Политика, 7. XI 1984; М. Кујунџић, Право на лудило, Дневник, 21. V 1985; Ј. Ћирилов, Наглашена фарсичност, Политика, 30. V 1985; Д. Н(иколић), Глумац средње генерације, Позориште, НСад, 1985, бр. 6, с. 7; Д. Р., Умро Владислав Каћански, Политика, 17. X 2006; М. Вучковић, Баба увек знао, Батица пружао, Грађански лист, 18. X 2006; Р. Лотина, Последњи аплауз великану глумишта, Дневник, 18. X 2006; Љ. Јокић-Гаспар, Велико срце, Грађански лист, 21. X 2006.

Ј. М.