ЈОВАНОВИЋ Слободан А. – историчар књижевности и позоришта, преводилац (Неготин, 23. IV 1911 – Београд, 12. XI 1991). Потекао је из породице просветних радника. Основну школу (1921) и гимназију (1929) завршио је у Скопљу. Југословенску и француску књижевност студирао је у Бгду од 1929. до 1933; три семестра у школској г. 1931/32. провео је на Филозофском факултету у Нансију. Радио је као суплент гимназије у Сомбору (1934/35), лектор-драматург НП у Скопљу (од 1935. до 1938), па књижевни референт, секретар Драме и библиотекар НП у Бгду (од 1938. до 1945). На усавршавању је боравио у Паризу (1935, 1938-1940) и у Лондону (1939). После рата, од 1945. до пензионисања, 1966, у Народној библиотеци у Бгду био је шеф Стране књиге и начелник Одељења за попуњавање фондова. Један је од оснивача и први шеф  Библиотечког центра Србије (1953/54). Г. 1956. докторирао је у Бгду тезом Постанак и развој француске и енглеске идејне драме 1850-1914. Био је врло активан као библиотекар и преводилац: потпредседник Друштва библиотекара Србије (1951-1954), члан Управног одбора (од 1962) Међународне секције за позоришне и сценске библиотеке, потпредседник (1962) и председник (1963-1966) Удружења књижевних преводилаца Србије, председник Савеза књижевних преводилаца Југославије (1966-1969). Један је од оснивача часописа „Књижевни југ“ (Скопље 1929), један од оснивача и уредника часописа „Библиотекар“ (1948-1954), члан уредништва „Годишњака“ Народне библиотеке у Бгду (1960), колекције „Омиљени писци“ Народне књиге (1964-1966), главни уредник публикације Савремени књижевни преводиоци Југославије (1970) и часописа „Мостови“ (од 1970), председник СИБМАС-а (светског удружења позоришних библиотекара и архивиста) за Југославију (од 1974), те од 1975. сарадник Енциклопедије СНП, за коју је обрадио стотинак француских, енглеских и америчких драмских писаца. У „Гласнику Савеза трезвене младежи“ је 1926. објавио свој први рад – „Пијаница“. Приказима, оценама, путописним цртама, чланцима, есејима и студијама из наше и страних књижевности, посебно из драмске књижевности, позоришне уметности, преводилаштва и библиотекарства, преводима с француског и немачког сарађивао је у многим југословенским и страним листовима, часописима и публикацијама, међу њима и у новосадској „Нашој сцени“ (1956/57). Превео је велик број позоришних комада и преводи су му извођени широм Југославије. Његов превод комада Две сиротице Д’Енерија и Кормона извела је Трупа ДСНП 1934, а ДНП 1943. Суделовао је на међународним скуповима библиотекара (Копенхаген 1952. и 1974, Беч 1955, Париз 1961, Минхен 1964, Ђенова 1970, Брисел 1972) и преводилаца (Хамбург 1965, Братислава 1968, Варшава 1973).

БИБЛ: Луј Жуве, ЛМС, 1951, књ. 368, с. 321-323;  Ибзен и ибзеновци, ЛМС, 1953, књ. 371, с. 280-288; Страни одјеци у Стеријином делу, Бгд 1956; Стерија и Молијер, НС, 1956, бр. 114-115, с. 10-11; Романтизам у књижевности, Бгд 1957; Ибзенова „Хеда Габлер“, НС, 1957, бр. 120, с. 3; Шоово дело, НС, 1957, бр. 123, с. 12;  Француски ибзеновци, Израз, 1958, бр. 2, с. 222-229; Бернард Шо, ЛМС, 1961, књ. 367, с. 240-246; Портрети из историје књижевности, Бгд 1963; Нушић и „Ла патри серб“, Позориште, Тузла 1964-65, бр. 5-6, с. 164-167;  Идејна драма, Позориште, Тузла 1965, бр. 4-5, с. 365-388; Комад с тезом, Позориште, Тузла 1966, бр. 1, с. 1-15; Враћање идејне драме психолошкој, Позориште, Тузла 1966, бр. 3, с. 305-315; Постанак и развој француске и енглеске идејне драме 1850-1914, Бгд 1968; Речник књижевних израза, Бгд 1972; и М. Ројнић, A Guide to Yugoslav Libraries and Archives, Вашингтон 1974; Позоришни дневник (1941-1942), Театрон, 1992, бр. 78-79, с. 135-143; Позоришне критике и студије, Бгд 1993.

ЛИТ: М. Кићовић, Историја Народне библиотеке у Београду, Бгд 1960, с. 235; С. Петровић, Француска и енглеска идејна драма, Књижевност, 1969, бр. 7, с. 98-99; А., Ко је ко међу преводиоцима?, Политика, 13. III 1971; М. Матарић-Радовановић, Водич по југословенским библиотекама и архивима, Политика, 5. VIII 1975.

В. В.