ЈОВАНОВИЋ Ђорђе Калуђер – глумац, певач и писац (Нештин, Срем, 7. V 1863 – Нештин, 9. X 1892). Отац Павле и мајка Ружа били су земљорадници. Као ђак је провео неколико г. у манастиру Кувеждин и тада је објавио своју прву песму, у „Невену“ 1882. О манастирском трошку започео је школовање у гимназији у Сремским Карловцима, али га је прекинуо због болести. Први приповедачки рад објавио је у „Јавору“ 1884. Разочаран у калуђере, напустивши манастир 1885, као глумац путујућег позоришта Фотија Иличића, па трупе Ђорђа Пелеша, обилазио је Босну и Приморје. Дуже се задржао у Сплиту, Ријеци и Тешњу. Једно време био је управитељ Босанско-херцеговачког позоришног друштва. Почетком сезоне  1888/89. накратко је био члан СНП у НСаду, да би крајем 1888. у Земуну основао сопствено путујуће позориште, које је, уз велике финансијске тешкоће, давало представе по Војводини. У овом театру глумачку каријеру су започели Јефта Жикић (в) и Петар Крстоношић (в), који је о овом „раскалуђеру-глумцу и мученику“ писао у књизи Просветни надничари. Средином 1890. покренуо је у Илоку седмични лист „Родољуб“. Априла 1891. закалуђерио се у манастиру Моштаница и добио име Герман. Када је 1891. оболео од туберкулозе, вратио се у родно село, где му је још живела мајка, и тамо био настојник манастира. Идеалиста, обузет родољубљем разбукталог омладинског покрета, у позоришту се најрадије огледао у домаћем романтичарском репертоару. Био је интелигентан, добар карактерни глумац и боем. Посвећујући се глуми, новинарству и књижевности, сматрао је да тако најбоље може послужити своме народу. Песме, приповетке и културно-историјске прилоге објављивао је у часописима: „Невен“, „Јавор“, „Српски забавник“, „Босанска вила“, „Стражилово“, „Немања“, „Фрушка гора“ и „Источник“. Матица српска наградила је његову приповетку Рашта се тако догодило (Сарајево 1888).

УЛОГЕ:  Југ Богдан (Бој на Косову), Тимић (Избирачица), Јова Боцић (Граничари), Јован капетан (Максим Црнојевић).

ЛИТ: М. Милановић, Ђ. Јовановићу (Монаху Генадији),  Босанско-херцеговачки источник, 1891, бр. 8, с. 352, 1892, бр. 9, с. 476; С. Попић, Споменак на гробу Ђорђа Јовановића, Босанска вила, 1893, бр. 4/5, с. 53-54; П. С. И(ванчевић), Списак неких свештених лица у Дабро-босанској епархији монашеског чина, Источник, 1896, бр. 7/8, с. 253.

В. В.