ЈОВАНОВИЋ Бранко-Шота

ЈОВАНОВИЋ Бранко-Шота – драмски глумац (Крушевац, 7. V 1900 – Београд, 2. XI 1983). У родном граду завршио је два разреда трговачке школе. Први пут је ступио на сцену 1. V 1919. у НП у Скопљу иницијативом Бранислава Нушића, који га је открио. Завршио је глумачки курс Александра Верешчагина при НП у Скопљу. Упоредо са радом у позоришту слушао је ванредно предавања из историје уметности на Филозофском факултету у Скопљу и приватно учио клавир, певање и немачки језик код глумице Марије-Лујзе Станојевићке. У Скопљу је остао до 1926. Од 1926. до 1930. је у НП у Сарајеву, од 1930. до 1931. у НК у Осијеку, од 1932. до 1936. поново у НП у Сарајеву, од 1. VIII 1936. до 31. VII 1940. у НПДб у НСаду; после рата, од 1944. до 1946. је у Рејонском позоришту у Бгду, у сезони 1946/47. је глумац и редитељ у НП на Цетињу, од 1947. до 1948. у НП у Бгду, од 18. VIII 1948. до 31. VIII 1957. у Београдском драмском позоришту, од 1. IX 1957. до 30. IX 1959. у Београдској комедији и од 1. X 1959. до пензионисања, 1. IX 1961, у Савременом позоришту у Бгду. Четрдесетогодишњицу свога глумачког рада прославио је 1960. у Савременом позоришту у Бгду улогом Камила у комаду Силом муж. Дуго је у млађем добу, нарочито у Сарајеву, запажено тумачио улоге лирских љубавника све до 1936, управо до преласка у НПДб у НСаду, па је постепено прелазио на драмске и карактерне роле. У улогама лирских љубавника био је осећајно топао, искрен у доживљају и непосредан у изразу, а у драмским и карактерним партијама изражавао се одмерено, у преокупацијама новије реалистичке школе, полетан и динамичан. Дикција му је била складна и правилна.

УЛОГЕ: Ивковић (Народни посланик), Глумац (Пут око света), Бурмаз (Силе), Хљестаков (Ревизор), Љубомир Протић (Покојник), Меркаде (Меркаде), Моска (Волпоне), Доктор Сигелиус (Бела болест), Зилбербрант (Господа Глембајеви), Шамика (Вечити младожења), Алекса Жуњић (Сумњиво лице), Милан (Сеоска лола).

ЛИТ: С. Динчић, Класично извођење комедије „Волпоне“ од Бен Џонсона, Дан, 1936, бр. 289, с. 6; А-м, Гостовање Народног позоришта у Суботици, Невен, Суботица 1937, бр. 14, с. 3; М. В., Заслужни глумци, Банатска пошта, Петровград 1938, бр. 119, с. 2.

Б. С. С.