ЈОСИПОВИЋ-ХРИСТИЛИЋ Христина-Лела – драмска глумица (Београд, 15. IV 1894 –  Београд, после 1940). Завршила је три разреда гимназије и нижи одсек музичке школе (певање и клавир) код композитора Петра Крстића у Бгду. Први пут је ступила на сцену 1910. као волонтер у НП у Бгду, а затим играла у позориштима: 1910. код Јована Харитоновића, 1910-1912. у путујућог дружини „Заједница“ Симе Бунића и у „Трифковићу“, 1912-1914. у трупи Петра Христилића, за којег се и удала. За време Првог светског рата радила је као болничарка у Скопљу и Крагујевцу. После рата играла је у позориштима: 1918-1922. код Петра Христилића, 1922. у  СНП у НСаду, 1923. у НК у Вараждину, 1924. код Љубомира Рајичића Чврге, 1925-1926. код Драгог Петровића, 1927-1928. поново у СНП у НСаду, 1928-1929. у НП у Битољу, 1929. у НП у Нишу, 1929-1935. опет код Љубомира Рајичића Чврге, 1935-1938. у НП на Цетињу и 1939. у путујућој трупи коју је сама водила до пензионисања, 1940. Дуго је, све до тридесетих г. XX века, играла драмске, певачке улоге и љубавнице, а затим природно прешла на драмске мајке и карактерне партије. Била је нарочито добра као певачица захваљујући свом гласовно врло лепом и однегованом мецосопрану. У драмским улогама показивала је топлу емотивност, у карактерним реалистичну одмереност.

УЛОГЕ: Салче (Коштана), Крадићка (Сеоска лола), Марча (Антонија), Анријета и Фрошарка (Две сиротице).

ЛИТ:  (F. Gy.), Az Antónia bemutatója Vrsacon, Bácsmegyei Napló, 27. XI 1927; А-м, Друштво за Српско народно позориште, Панчевац, 1. I 1928; С. Душановић, О једном штрајку у СНП, НС, 1951, бр.  31-32, с. 10.

Б. С. С.