ЈОСИЋ Љубица – драмска глумица (Стари Бечеј, 1. I 1895 – Београд, 1949. или 1953). Пошто је кратко учила певање у Пешти, први пут је ступила на сцену 1908. у СНП у НСаду и у њему остала до краја 1914, када се удала за богатог београдског трговца Алфреда Албалу. У сезони 1919/20. гостовала је неколико пута у НП у Скопљу, а онда се потпуно повукла са сцене и до смрти живела у Бгду. Била је врло лепог лика и стаса, уз то осећајна, пуна полета и даровита. Тумачила је успешно драмске улоге и младе љубавнице, али најбоље певачке партије у комадима с певањем, јер је певала врло пријатним, доста развијеним и високим сопраном.

УЛОГЕ: Суза (Дротар), Анђелија (Максим Црнојевић), Јелка Чизмићева (Сеоска лола), Љубица (Ђидо), Коштана (Коштана), Краљица Ана (Чаша воде), Дивљуша (Дивљуша).

ЛИТ: Ш. Ј(осин), Српско народно позориште, Невен, Суботица 1910, бр. 5, с. 35; А-м, „Максим Црнојевић“, трагедија од Лазе Костића, Браник, 1913, бр. 190, с. 3; А-м, „Дивљуша“, позоришна игра у 3 чина од Геција, Браник, 1913, бр. 203, с. 3.

Б. С. С.