ЈАТИЋ Станислава-Стана

ЈАТИЋ Станислава-Стана – костимограф (Љубљана, 10. IX 1919 – Нови Сад, 27. XII 2014). Девојачко презиме јој је Церај-Церић. Муж Стеван Јатић (в) био је такође позоришни делатник, а син им Бранислав (в) је оперски певач. У родном граду је 1938. завршила Женску занатску школу, а 1939. је положила мајсторски испит. Студије модерног костима, које је започела у Прагу, омео је рат у којем је, већ од 1941, учествовала као члан Освободилне фронте у Љубљани. У два маха је хапшена и подвргавана мучењу, што је оставило трајне последице на њено здравље. После рата завршила је Академију примењених уметности у Бгду, Одсек костимографије, у класи Милице Бабић-Јовановић, док јој је историју костима предавао др Павле Васић. Од 25. VIII 1952. ангажована је у СНП као први стални костимограф у његовој историји. Ту једо 1. IX 1970, када је пензионисана. Костимографски је опремила 223 драмске, оперске и балетске представа, што док је била у сталном радном односу, што као пензионер. Гостовала је у позориштима Бгда, Суботице, Зрењанина, Сомбора, Шапца, Титограда, Вршца, Марибора и у опери у Сијетлу (САД), као и у низу аматерских позоришта. Укупно, до 1974, њен костимографски опус обухвата око 300 представа са преко 7000 нацрта и више од 15.000 изведених костима. Са запаженим успехом излагала је самостално, али је и учествовала на изложбама костимографије, бавила се педагошким радом – у Школи за примењену уметност у Новом Саду предавала је од 1952. до 1954, а од 1955. до 1957. сарађивала је у листовима и часописима где је објављивала стручне чланке и цртеже позоришних костима и модних креација: у „Нашој сцени“ је водила курс под називом „Костимска опрема представе”. Израдила је костиме за филм Избирачица. Члан Удружења примењених уметника Србије постала је 1952, а 1964. и члан тек основаног Удружења примењених уметника и дизајнера Војводине. Имала је велик стваралачки потенцијал, образовање и студиозност, невероватну личну дисциплину и упорност. Њени радови се одликују темељним познавањем карактеристика ношње разних средина и народа, студиозношћу и прецизношћу израде, поузданим естетским укусом у избору форме и колорита, даром за стилизацију која истиче оно што је за епоху и ликове битно а изоставља што је на сцени излишно, функционалним и хармоничним уклапањем у целину представе, економичном употребом материјала чије особине изванредно познаје. Сваку скицу карактерисали су став и гест, а људска фигура је најчешће била у покрету. Запажене су биле функционалност и усклађеност костима и људског тела. Носилац је Медаље за храброст (1951), Ордена заслуга за народ III реда (1951), Ордена рада са сребрним венцем (1961), Ордена заслуга за народ са сребрним зрацима 1980. Добитник је Спомен-повеље поводом 100-годишњице СНП у знак признања за рад и допринос овој установи, Статуса и дипломе заслужног члана Удружења ликовних уметника, примењених уметника и дизајнера Војводине (1967), Златног спомен-прстена и повеље СНП (1970), Октобарске награде НСада за костимску опрему опере Ђоконда (1971), Искре културе Културно-просветне заједнице Војводине (1981), Награде ослобођења Војводине (1981), Златне медаље СНП „Јован Ђорђевић“ (1987); награђивана је два пута Златном формом (1966. и 1971), као и дипломом поводом 30 г. од оснивања УПИДИВ-а.

КОСТИМОГРАФИЈЕ: Отело (Шекспир, Верди), Машкарате испод купља, Покондирена тиква, Аутобиографија, Страдија, Лизистрата, Избирачица, Смрт Смаил-аге Ченгића, Бановић Страхиња, Три сестре, Богојављенска ноћ, Фауст (Гуно), Аида, Милошева женидба, Борис Годунов, Мудра девојка, Ђоконда, Лабудово језеро, Охридска легенда,  Избирачица, Војводина, Дона Розита, Ожалошћена породица, Пера Сегединац, Просјачка опера, Сумњиво лице, Хасанагиница, Аида, Борис Годунов, Бал под маскама, Кармен, Кнез Иво од Семберије, Дон Карлос, Кнез Игор, Лакме, Лучија ди Ламермур, Мала Флорами, Мадам  Батерфлај, Моћ судбине, Пајаци, Риголето, Севиљски берберин, Слепи  миш, Пикова дама, Тоска, Виолиниста  на крову, Травијата, Трубадур, Фигарова женидба, Дон Хуан, Есмералда, Жар птица, Копелија, Ромео и Јулија,  Шехерезада.

БИБЛ: Кратак преглед историје костима, шапирографисано издање Заједнице професионалних позоришта Југославије, НСад 1967.

ЛИТ: П. Васић, Костим у београдским позориштима, Уметност, Бгд, 1950, бр. 2, с. 58; Е. Финци, Иво Војновић: Машкарате испод купља, Политика, 30. V 1958; Б. Драгутиновић, Петар Коњовић: Женидба Милошева, Политика, 27. II 1960; Е. Финци, Коста Трифковић: Избирачица, Политика, 17. X 1960; М. Кујунџић, „Човек, животиња и врлина“ Луиђија Пирандела у режији Миленка Шуваковића, Дневник, 23. II 1961; Ј. Шулхоф, „Мудра девојка“ Карла Орфа, Дневник, 23. IV 1963; М. Кујунџић, „Три сестре“ А. П. Чехова у режији Миленка Шуваковића, Дневник, 21. I 1965; В. Поповић, Стана Јатић, поводом одласка у пензију, Позориште, НСад, 1970, бр. 2, с. 7; М. Шуваковић, Позоришни костим, Сцена, 1970, бр. 5, с. 78; Л. Дотлић, Костими Стане Јатић (поводом изложбе костимографских колажа за оперу Ђоконда), Позориште, НСад, 1970, бр. 3, с. 13; С. Савић, Оживеле лутке, уз представу „Вила лутака“ на „Бен Акиби“, Дневник, 3. XII 1972, М. Лесковац, Скице костима Стане Јатић (каталог изложбе), НСад 1995.

В. П. и М. Л.