ИВАНОВИЋ Драгомир Н. – приповедач, драматизатор (Ужице, 9. IX 1899 – Београд, 12. VIII 1961). Отац Никола, зидар, рано је умро. Код очуха у Чачку завршио је основну школу и V разред гимназије (1914), а VI разред је похађао у Бгду. У Неготину је завршио учитељску школу (1921). Учитељевао је у околини Пирота (1921-1923), а затим службовао широм Војводине, источне Србије и Македоније. Г. 1929. завршио је једногодишњи педагошки течај за дефектолога; 1935. је радио као школски надзорник у Зрењанину, затим до рата у Смедереву. Г. 1944. је био запослен у Народноослободилачком одбору у Лесковцу. После рата радио је неко време у Бгду, затим у НСаду. Пензионисан је 1958. Први књижевни рад му је приповетка Чудновати говорник дремљивог вагона („Мисао“, 1924, бр. 7-8). Писао је приповетке и песме за децу (Дечија земља, Суботица 1932; Дедине приче, Бгд 1946); преводио је приче за децу са руског и немачког (одабране приче руских писаца У шумском царству, Бгд 1934). Г. 1928. забрањена је продаја његове књиге Стрмоглавија или Домановић Радоје у проширеној Страдији (Бгд 1928). Сарађивао је у часописима: „Мисао“ (1924), „Венац“ (1925/26), „Зраци“ (1925/26), „Народна просвета“ (1930), „Зорица“ (1931/32, 1932/33, 1936/37), „Југословенче“ (1931/32), „Политика“ (1933, 1934). Са Миодрагом Матићем и Михајлом Станојевићем уређивао је едицију „Дечја књига“ (1934). Поред књижевног рада бавио се педагогијом („Учитељ“, 1925/26, 1932/33). Аутор је уџбеника из географије за III и IV разред основне школе и педагошких дела Фактори у васпитању. Дечје игре, бајке и цртање (Бгд 1934) и Васпитни проблеми (Бгд 1936). Његова драматизација приповетке Лазе К. Лазаревића На бунару извођена је у ДНП 1944.