ИЛКИЋ Душан – драмски глумац (Бока, Банат, 8. III 1870 – Качарево код Панчева, 1946). Завршио је четири разреда основне школе и најпре радио као типографски радник. Глумом се почео бавити 1894. у путујућој дружини Михаила Пешића. Од 1900. до 1902. ангажован је у СНП у НСаду, од 1902. до 1903. код Душана Кујунџића, од 1903. до 1904. код Милоша Хаџи-Динића и опет код Михаила Пешића, од 1904. до 1905. код Миливоја Стојковића, од 1906. до 1907. код Јована Јаноша Марковића и Михаила Лазића Чичка, од 1907. до 1909. поново код Душана Кујунџића. Од 1924. је играо у Подрињском позоришту Душана Животића, код Љубомира Рајичића Чврге и код Николе Јоксимовића. Добар део живота, нарочито последње г., боловао је од туберкулозе. Био је врло даровит глумац који се истицао у драмским, карактерним, комичним и певачким улогама. У СНП је, као почетник, играо епизодне улоге.

УЛОГЕ: Старац (Иво кнез од Семберије), Видоје (Гордана), Полдл (Мали људи), Слуга (Нарцис), Чауш (Сватови), Јован (Шваља), Милоје (Станоје Главаш), Григорије (Као пиле у кучинама), Судија, Грађанин (Васантасена), Слуга (Епидемија), Послужитељ (Крив), Трговац (Мале руке), Војин (Цар проводаџија), Јабланов, Миле (Црни књаз са Семећа), Марко Вајс (Сеоска лола), Момак (Пучина), Пандур (Мена), Вук Мандушић (Горски вијенац).

Б. С. С.