ИЛИЋ-СУБИЋ Снежана – балетски критичар (Кисач, 7. II 1949 –). Завршила је осам разреда гимназије и истовремено похађала и завршила Средњу балетску школу у НСаду 1968, у класи Љ. Мишић. Исте г. уписала се на Ликовни одсек Више педагошке школе и паралелно студирала на Филозофском факултету (Одсек за југословенску књижевност) у НСаду, на којем је дипломирала 1974. Како је од 1973. била стипендисткиња ТВ НСад и као студент у овом медију радила волонтерски, у ТВ НСад је примљена 1. III 1974. Најпре је радила у Редакцији информативно-политичког програма, а затим је постала један од уредника за културу. Уз редовне прилоге у дневним програмима и „Новосадским разгледницама“, истакла се монографским телевизијским филмом о Милану Коњовићу (1992), а од 2002. је уређивала емисију „Артикулус“. Као добар познавалац уметничке игре, систематски, у континуитету, информисала је гледаоце о свим балетским збивањима и програмски обликовала емисије у којима је скретала пажњу на актуелна питања у домену уметничке игре, дајући властити осврт на балетске представе текућег репертоара СНП. Њен први писани текст, који је још као студент објавила у „Индексу“ 1970, под насловом Фантастична симфонија, односио се на прво извођење овог балета на сцени СНП. Текстови који су следили, објављивани у новосадском „Позоришту“, тематски су везани за рад балетског ансамбла односно за припреме новог балета – кроз разговоре са кореографима, балетским педагозима и играчима, учесницима у представи. Ширем информисању о раду и резултатима рата Балета СНП допринело је објављивање њених приказа представа и на страницама за културу у листовима „Дневник“ и „Борба“. Својим континуираним праћењем рада Балета СНП, као и резултата рада Балетске школе у НСаду, својом тридесетогодишњом посвећеношћу балету, односно уметничкој игри уопште, а у сфери медија, дала је значајан допринос афирмацији и бољем разумевању уметничке иге, не само у НСаду него и у Покрајини. Члан је УПИДИВ-а (Секција историчара и теоретичара ликовне уметности и дизајна) од 1998. Добитница је Златне значке КПЗ Србије, а Центар за визуелну културу „Златно око“ јој је доделио годишњу награду за ликовну критику – за емисију посвећену „Балкан-арту“. Рођена сестра Оливера је после завршене новосадске Балетске школе играчку каријеру остварила у Балету СНГ у Марибору, где је и предавала Основе игре у Педагошкој академији.

БИБЛ: Фантастична симфонија, Индекс, 1970, бр. 196, с. 6; Дон Кихот.  Стваралачка сарадња са надареним кореографом, Позориште, НСад 1984/85, бр. 3, с. 2-3; Гледљива Враголанка, Дневник, 17. V 1986; Саговорник – Лидија Пилипенко, кореограф. Тело се навикава на нове форме, Позориште, НСад 1986/87, бр. 4/5, с. 7; Мудра подела улога, Дневник, 9. IV 1987; Бајка доброте и мира, Борба,  9. IV 1987; Атмосфера старине и прохујалих времена (Алтум силенцијум и Кармина бурана), Позориште, НСад 1991/92, бр. 9/10, с. 11; Сликовито обновљено време. Краљева јесен на сцени СНП, Позориште, НСад 1993/94, бр. 1-3, с. 2; Две балетске представе, а у истој вечери, Позориште, НСад 1998/99, бр. 1-10, с. 18; Широки спектар емоција, Дневник, 22. XII 2002.

Љ. М.