ИЛИЋ Војислав

ИЛИЋ Војислав – диригент и композитор (Росомач, 10. I 1912 – Београд, 21. IV 1999). Завршио је наставнички одсек у Музичкој школи у Бгду 1936, а затим је студирао композицију (код проф. Х. Грабнера) и дириговање (код проф. В. Фуртвенглера и К. Томаса) у Берлину. Од 1932. до 1937. радио је као диригент Првог београдског певачког друштва и сарадник радио-станица Бгд и Скопље, а затим као наставник у Гимназији и диригент НП у Бгду. После ослобођења најпре је професор Музичке школе „Исидор Бајић“ у НСаду – до 30. VI 1947, па диригент Новосадске филхармоније, активно учествујући у њеном оснивању; од 1. IX 1947. је диригент Опере СНП, а од 28. VI 1948. до 19. X 1950. и њен директор. Од 1951. до пензионисања, 1975, предаје хорско дириговање на Музичкој академији у Бгду и води хор Факултета музичких уметности. Упоредо са позивом диригента активно се бавио и компоновањем оркестарске и хорске музике; међу овим његовим делима истичу се опере Зона Замфирова и Шанко, Народна симфонија, кантате Народне загонетке и Спомен на устанак, композиције за женски и мешовити хор и соло песме. Веома је значајна његова педагошка активност у подизању младих кадрова хорских диригената, не само кроз редовну наставу на Музичкој академији него и његовим учешћем на многим семинарима за наставнике музичког васпитања и диригенте аматерских хорова широм Војводине и Србије. У ту сврху написао је и неколико приручника: Хорско дириговање, Импостација хорског гласа, Нега дечјег гласа и Хорске вежбе. У НСаду је 16. XI 1947. под И. диригентском палицом изведена Вердијева опера Травијата, којом је новоформирана (обновљена) Опера СНП званично означила почетак свог рада. И. је добитник неколико значајних признања: Седмојулске награде НСада (1949), Награде Министарства за културу и науку НР Србије (1950) и II награде Културно-просветне заједнице Југославије (1957). Као композитор, И. је „веран националном музичком идиому, тежи да га осавремени применом нових изражајних средстава; при томе је карактеристична честа употреба квартних акорада који освежавају претежно модалну хармонску потку“ (В. Перичић).

ДИРИГОВАЊА: Травијата, Еро с’ онога свијета, Шева, Мамзел Нитуш, Силва, Риголето, Севиљски берберин, Боеми, Продана невеста.

БИБЛ: Хорске вежбе I и II, Бгд 1956.

ЛИТ: Н. Петин, Еро с’ онога свијета на сцени Новосадске опере, СВ, 3. XII 1949; М. К(ујунџић), Двадесет година новосадске Опере – „Зашто две флауте?“, Дневник, 4. II 1968; Д. П-ћ, Први диригент новосадске Опере, Дневник, 28. XII 1971; В. Перичић, Музички ствараоци у Србији, Бгд 1969; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 76; Алманах – 40 година Факултета музичке уметности, Бгд 1977.

Н. П.