ДВОРЖАК Антоњин (Antonin Dvořák)

ДВОРЖАК Антоњин (Antonin Dvořák) – чешки композитор (Нелахозевес, на Влтави, код Прага, 6. IX 1841 – Праг, 1. V 1904). Још као дете учио је виолину и оргуље. Као шеснаестогодишњак отишао је у Праг и уписао се у Оргуљску школу. Да би обезбедио егзистенцију, дуги низ година свирао је  виолину у капели К. Комзака (Komzák) и давао приватне часове. Једно време је био виолиниста у оркестру НП у Прагу којим је дириговао Б. Сметана. Већ у то време бавио се интензивно и компоновањем. Као композитор први пут јавно иступа тек 1871, када се почело са припремама једне његове комичне опере, чију је партитуру касније повукао због самокритичности. Прави успех постиже две г. касније патриотском кантатом Hymnus, коју је извео славни хор „Хлахола“ са 300 певача и оркестром. Аустријска државна стипендија коју добија за своју Трећу симфонију доноси преокрет у његовом животу, јер му омогућује да се потпуно посвети компоновању. Познанство и, касније, велико пријатељство са Брамсом утиче не само на формирање његовог стила, него и на његово опредељење за неокласични правац у европском романтизму (за разлику од Сметане, који је био ближи неоромантичарима). Успешно извођење Stabat mater у Прагу 1880. и неколико г. касније у Лондону омогућује му дужи боравак у Енглеској, где се његова дела изводе на монументалан начин (са 800 певача и оркестром са 24 прве виолине), а он бива изабран за почасног доктора Универзитета у Кембриџу. Вративши се у Праг 1891. постаје професор композиције на Конзерваторијуму. Међу његовим ученицима била су касније славна имена чешке музике – Ј. Сук и В. Новак. Прихватајући позив Националног конзерваторијума у Њујорку, он одлази у Америку, где борави до 1894. Ту су настала многа од његових најбољих дела. По повратку из Америке наставља рад у Прагу као професор композиције на Конзерваторијуму, а 1901. постаје и директор ове високе школе. Последњи, прашки период његовог живота обележен је пре свега музичко-сценским стварањем. Био је и посланик у аустро-угарском парламенту и доктор Прашког универзитета. За собом је оставио многобројна ремек-дела у свим областима музичког стваралаштва, а опус од 10 опера такође представља значајан допринос чешком оперском стваралаштву. Важнија дела су му: 9 симфонија, 4 концерта за соло инструменте и оркестар: за виолончело у а-дуру, за клавир у ге-молу, за виолину у а-молу и за виолончело у ха-молу; опере: Тврде палице, Шелма, Седлак, Черт и Кача и Русалка (ова последња је једина Д. опера која је заузела трајно место у репертоарима светских оперских кућа); симфонијске поеме: Водник, Zlatý kolovrat, Holoubek и Piseň bohatýrká; вокално-инструментална дела: ораторијум Света Људмила, Stabat mater, Hymnus; камерна: 14 гудачких квартета, 1 секстет, 3 квинтета, 2 клавирска квинтета, 2 клавирска квартета, 4 клавирска трија (славни Dumky-trio), соло-песме итд. Као и Сметана, своју музику гради на  фолклору, али иде више у ширину, не заноси се само чешким него општесловенским, па и несловенским фолклором. Најбоља остварења даје у традиционалним симфонијским и камерним облицима које испуњава новим садржајима. Он је прави утемељивач чешке инструменталне музике свих врста, први велики чешки симфоничар и камерни композитор. Убраја се међу најизразитије представнике европског симфонизма XIX века и међу ствараоце чији „национализам“ далеко превазилази регионални значај. У СНП је изведена његова VIII симфонија у оквиру једног балетског дивертисмана.

М. Х.