ДУШАНОВИЋ Милорад

ДУШАНОВИЋ Милорад – глумац и редитељ (Перлез, 26. IV 1896 – Београд, 26. IV 1990). Потиче из познате глумачке породице: родитељи Јевто и Љубица, брат Станоје и сестра Јулка били су глумци, као и супруга Загорка рођ. Милошевић. Од раног детињства развијао се уз театар и учио глуму од великих новосадских глумаца. Основну школу је похађао у Ботошу и НСаду, где је после четири разреда гимназије положио малу матуру. Први пут је ступио на сцену на гостовању СНП у Руми 13. IV 1913. Крајем јуна 1914, после атентата у Сарајеву, затвориле су га мађарске власти, а када је пуштен из затвора радио је физичке послове до ступања у аустроугарску војску априла 1915. По завршетку рата био је поново члан СНП до јуна 1926, када је ангажован у НП у Бгду, у којем је остао до краја каријере. Пензионисан је 13. IV 1951, али је и као пензионер наставио да наступа на сцени београдског НП. Правилне и лепе дикције, у младости је тумачио хероје и љубавнике, а као зрео глумац прешао је на карактерне улоге. Емотиван, јаког темперамента, искрен и непосредан у изразу, потпуно се уживљавао у своје ликове а из његове надахнуте игре зрачиле су свежина, духовна крепкост, животна снага и динамичност. Приватно је био изразито шармантан и духовит, а занимљиво је да је изумео сопствени програм физичких вежби, захваљујући којима је био несвакидашње бодар и луцидан и у дубокој старости. Београдско НП обележило је 25-огодишњицу (18. IV 1940, Иво Лединић у Еквиноцију И. Војновића) и 40-огодишњицу његовог уметничког рада (13. IV 1954, Марко Вујић у Лажи и паралажи Ј. Стерије Поповића). Одликован је Орденом Светог Саве IV реда и Орденом рада са сребрним венцем, а 1949. је добио Републичку награду СР Србије.

РЕЖИЈЕ: Ђидо, Кикинђани у харему, Сеоска лола, Љубомора, Фаун, Какав отац такав син, Бог освете, Заједнички живот.

УЛОГЕ: Ромео (Ромео и Јулија), Кнез Иво (Кнез Иво од Семберије), Неша Зелембаћ (Подвала), Кића (Два цванцика), Мештар Иво Лединић (Еквиноцио), Митар катана (Саћурица и шубара), Креонт (Медеја), Џаферага (Зулумћар), Восмибратов (Шума), Касио (Отело), Освалд (Авети), Срета Нумера (Народни посланик), Раскољников (Злочин и казна), Тесман (Хеда Габлер), Марко Вујић (Лажа и паралажа), Лепршић (Родољупци), Фаун (Фаун), Леополд (Код белог коња), Нехљудов (Воскресење), Фернандо (У балчаку мача), Зане (Намерник), Андрија (Љубомора), Јамбреновић (Пера Сегединац), Клеонт (Уображени болесник), Грегори (Мистер Ву), Карењин (Живи леш), Максимов (О туђем хлебу), Диперон (Покојни Тупинел), Каколе (Трикош и Каколе), Жорж Булен (Буриданов магарац).

ЛИТЕРАТУРА: А-м, Позориште и уметност, Слобода, НСад, 1919, бр. 25, с. 3; Јорик, „Балчак мача“, Застава, 11. III 1920; А-м, „Фаун“ од Е. Кноблауха, Јединство, 17. IX 1920; А-м, „Љубомора“, Застава, 16. III 1921; К. Суботић, За музичност језика, Застава, 22. IV 1921; Др М. Стојков, Прослава шездесетогодишњице Српског народног позоришта, Јединство, 2. VI 1921; О. С(уботи)ћ, „Уображени болесник“, Застава, 1. XII 1921; Д. Ј., „Уображени болесник“, Истина, НСад, 1921, бр. 10, с. 13; А-м, „Код белог коња“, Јединство, 23. V 1922;  К. О., „Заједнички живот“, Застава, 27. IV 1923; А-м, Народно позориште у Новом Саду, Comoedia, 1924, бр. 16, с. 7-8; А-м, „Злочин и казна“, Јединство, 17. IV 1924; О. С(уботи)ћ, „Мистер Ву“, Застава, 11. V 1924; А-м, Живи леш“, Слобода, НСад, 1924, бр. 36, с. 4; С. З(убац), Премијера „Живог леша“, Застава, 9. IX 1924; С. Зубац, Психомасажа или злочин једног украјинског министра, Јединство, 8. II 1925; О. С(уботи)ћ, „Авети“, Застава, 19. II 1925; С. Зубац, Хенрик Ибзен: „Авети“, Видовдан, НСад, 22. II 1925; Б. Прешић, „Родољупци“, Јединство, 28. VI 1925; Кр., Оставке, Застава, 8. VII 1925; Ст., „О туђем хлебу“, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1926, бр. 21, с. 4; В., У уторак 9. марта о. г. приказана је „Љубомора“ од Арцибашева, Ново време, Стари Бечеј, 1926, бр. 11, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Србија, Сремска Митровица, 1926, бр. 33, с. 4; М. Татић, Говори Милорад Душановић, Позориште, НСад, 1972, бр. 3, с. 13; В. П(оповић), In memoriam. Милорад Душановић (1896-1989), Позориште, НСад, 1989, бр. 10, с. 61.

В. В.