ДОРИЋ Радослав Златан

ДОРИЋ Радослав Златан – драмски редитељ (Бачко Градиште, 1. III 1940 – Београд, 3. V 2010). Гимназију је завршио у Бечеју, 1958, а Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Бгду 1963, у класи проф. др Хуга Клајна. Дипломску представу – Резервиста А. Римевала – режирао је у НП у Нишу, 1963, у којем је добио први ангажман (1963-1965) и остварио запажене режије Дунда Мароја М. Држића и Хамлета В. Шекспира у корежији са др Хугом Клајном. Од 1965. до 1967. провео је у НП у Мостару, где су му значајније режије Танго С. Мрожека, Капетан Џон Пиплфокс Б. Радовића и Јеловник Б. Драшковића. Од 1967. до 1970. је био редитељ, драматург и уметнички руководилац Малог позоришта у Сарајеву (касније Камерни театар 55), где су му значајније режије биле Осипате се полако, ваша висости М. Ковача, Ноћ убица Х. Триана, Пљачка Џ. Ортона и Сарајевски атентат, који је сам сачинио према стенограму са суђења. У Сарајеву је почео да ради и на телевизији, радију и филму. У Бгд прелази 1971, у Савремено позориште, као директор Сцене на Теразијама. После раздвајања Савременог позоришта (на Београдско драмско и Позориште на Теразијама), остао је на Теразијама као стални редитељ. У Бгду је радио готово у свим позориштима: у ЈДП Трамвај звани жеља Т. Вилијамса, Зврчак В. Лануа и Александар М. Ђукића; у Београдском драмском Бећарац З. Петровића; у Атељеу 212 Play Strindberg Ф. Диренмата и Пролеће у јануару Д. Ковачевића; у Позоришту на Теразијама Др и Протекција Б. Нушића, Столица која се љуља Н. Новака, Гимнастика за два цванцика Д. Ерића – К. Бабића, Иван Васиљевич М. Булгакова и друге. Континуирано ради у Новосадском позоришту (Ujvidéki Szinház) од његовог оснивања: Play Strindberg Ф. Диренмата, Патње господина Мокинпота П. Вајса, На другој страни Н. Гиона и друге. У СНП је 1970. режирао Три мускетара А. Диме-Оца (драматизација С. Радзинског), 1983. Земљу Молине Удовички, 1989. Нови Сад ил’ никад Душка М. Петровића, 1993. свој комад Кад би Сомбор био Холивуд, исте г. Арсеник и стара чипка Џозефа Кесерлинга и 1994. сопствени комад Српска Атина. Радећи као редитељ у низу југословенских позоришта, није имао довољно могућности да се доследно избори за свој специфични и препознатљив репертоарски и редитељски профил. Захваљујући својој даровитости, смислу за динамична мизансценска решења и наглашеној склоности за тимски рад стручних сарадника на представи, извојштио је ранг поузданог редитеља-професионалца.

П. М.