ДОБРИЋ Стеван/Стјепан

ДОБРИЋ Стеван/Стјепан – редитељ, драмски глумац и оперетски певач (Осијек, 26. VI 1895 – Осијек, 2. XI 1971). Мађарског порекла, он се увек понашао као искрени југословенски родољуб. Његов отац, житарски трговац, спремао га је да се посвети трговини, али су преовладали љубав и смисао за позориште. Основну школу и два разреда гимназије завршио је у Осијеку. Први пут је ступио на сцену 1911. у ХНК у Осијеку. Г. 1912. је побегао у Србију, где је играо у једној путујућој дружини. После рата, од 1919. до 1921. је у ХНК у Осијеку, а од 1. IX 1921. до 31. VIII 1924. је члан НП у НСаду. Поново се враћа у ХНК у Осијеку 1924. и у њему остаје до 1930. Од 1. IX 1930. до 31. VII 1931. је у СНП у НСаду као глумац, редитељ и секретар Позоришта. Од 1931. до рата је опет у ХНК у Осијеку. На ослобођену територију пребацио се 1944. и деловао као драмски глумац и редитељ тада Обласног казалишта за Славонију и у исто време управљао позоришном дружином VI ударног корпуса. После ослобођења је стално у ХНК у Осијеку, у којем је имао врло запажено место и као глумац и као редитељ. Двадесетпетогодишњицу свога уметничког рада прославио је 1937. у Осијеку, а тридесетпетогодишњицу 15. IV 1947. као Молијеров Харпагон, такође у Осијеку. Одликован је Орденом Светог Саве IV степена (1937). Све време се истицао као изврстан карактерни комичар са много маштовитости, стваралачке снаге и полета. Био је, затим, и добар певач у оперетама и вешт у пантомимским извођењима, која су му одређивала значајан ранг у комичном драмском и оперетском извођењу.

РЕЖИЈЕ: Трипут венчани, Црквени миш, Дани нашега живота, Ја те варам јер те волим, Три девојчице, Кнегиња чардаша, Мис чоколада, Пут око света.

УЛОГЕ: Бернардо (Хамлет), Гавра (Саћурица и шубара), Никита (Царство мрака), Капулет (Ромео и Јулија), Пијани разносач новина (Путем искушења), Саломон Леви (Трипут венчани), Јанко Гајдаш (Риђокоса), Берзански агент (Антонија), Шинци (Црквени миш), Јованча Мицић (Пут око света), Милош (Дротар), Барон Шантрељ (Лутка), Луј Филип ла Турет (Бајадера), Калман (Цигански барон), Тата Чел (Три девојчице), Леонтинин муж (Мис чоколада), Принципал (Продана невеста), Црквењак (Тоска), Меркур (Орфеј у паклу).

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, „Царство мрака“, Застава, 1921, бр. 269, с. 2; А-м, „Ромео и Јулија“, Истина, 1922,  бр. 1, с. 12;  К. И., „Три девојчице“, Јединство, 1922, бр. 789, с. 3; (m), Der Zigeunerbaron, Deutsches Volksblatt, 1922, бр. 709, с. 4; А-м, Премијера Лехарове оперете „Дротар“, Јединство, 3. VI 1922; О. С(уботи)ћ, „Бајадера“, Застава, 1923, бр. 281, с. 2; А-м, „Трипут венчани“, комедија од А. Николсонове, Нови Сад, 1930, бр. 41, с. 4; А-м, „Мис чоколада“, оперета од Б. Грина, Нови Сад, 1930, бр. 44, с. 3; А-м, Кнегиња чардаша, Југословенски дневник, 1931, бр. 13, с. 15;  А-м, „Антонија“, Југословенски дневник, 1931, бр. 35, с. 4, бр. 48, с. 4; П. Радивојевић, Новосадско позориште у Вршцу, Југословенски нови лист, Вршац 1931, бр. 16, с. 2; А-м, Новосадска оперета, Нови Сад, 1932, бр. 16, с. 3.

Б. С. С.