АНДЕРСОН Роберт Вудраф (Robert Woodruff Anderson)

АНДЕРСОН Роберт Вудраф (Robert Woodruff Anderson) – амерички драмски писац (Њујорк, 28. IV 1917 – Њујорк, 9. II 2009). Као аутор једночиних драмских комада и мјузикала јавља се још као студент на Харварду (1940). Док је служио у америчкој морнарици награђен је, од ратног министарства за најбољу војничку драму Дођи кући марширајући (Come Marching Home, 1945), која је затим извођена на Универзитету у Ајови и у Удружењу доминиканских фратара у Њујорку. По повратку у цивилни живот примљен је у Рокфелерову заједницу за драмског писца, а од 1946. до 1950. организовао је наставу и предавао драматургију на Америчком брзом професионалном позоришном програму обуке. Члан Удружења драмских писаца постао је септембра 1953. а био је члан још неколико удружења књижевника. Бавио се и позоришном критиком и непосредно после рата учио код Џона Геснера, познатог критичара и историчара позоришта. Први А. комад који је игран на Бродвеју, Чај и симпатија (Tea and Sympathy, 1953) донео му је велик успех и доживео рекордан број извођења. Приказан је у многим земљама света, а по њему је начињен и филм са Ингрид Бергман у главној улози. Г. 1954. приказан је и његов комад Целог лета (All Summer Longv), а 1959. Тиха ноћ, самотна ноћ (Silent Night, Lonely Night). У то време вредно је писао и за телевизију и радио и предавао у познатом Глумачком студију. Омнибус његових једночинки Знаш да не могу да те чујем кад вода тече (You Know I Can’t Hear You when the Water is Running) изведен је на Бродвеју 1967. и примљен с подједнаким одушевљењем и код критике и код публике. Г. дана касније, 1968, А. је гледаоцима понудио нешто сасвим супротно: потресну, тешку драму Никада нисам певао за свога оца (I Never Sang for my Father). У међувремену, не престаје да пише за све медије који му омогућују ефикасан и непосредан контакт са толико разноврсним и толико неухватљивим „обичним“ човеком данашњице. Награђен је Оскаром за филмски сценарио Прича о калуђерици (The Nun’s Story, 1959, са Одри Хепберн у главној улози). У СНП су 1970. изведене три његове једночинке под заједничким насловом Сексирама из збирке Знаш да не могу да те чујем кад вода тече.

БИБЛ: Цело дуго лето, драма у два чина, прев. Никола Милић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 824; Чај и пријатељство, прев. Нада Ћурчија-Продановић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 750; Та, откуд могу да те чујем кад вода тече, прев. Драгослав Андрић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1661.

ЛИТ: З. Јовановић, О сексу у позоришту, Дневник, 16. IV 1970; С. Б(ожовић), Шала о сексу, Вечерње новости, 28. IV 1970; М. Кујунџић, Ћаскање о љубави, прељуби и сексу, Дневник, 3. V 1970; П. М(арјановић), „Сексирама“ Роберта Андерсона, Позориште, НСад 1970, бр. 7, с. 9.

Д. Р.