ДИНУЛОВИЋ-МИКИЋ-ВЕЛИЧКОВИЋ Мила

ДИНУЛОВИЋ-МИКИЋ-ВЕЛИЧКОВИЋ Мила – драмска глумица (Београд, 25. XI 1910 – погинула у селу Добра код Голупца крајем 1943). Кћерка је редитеља Радивоја Динуловића (в) и глумице Славе Марковић-Динуловић (в). Завршила је нижу гимназију школујући се нередовно, уз родитеље често на путу. Уз њих је учила глуму од раног детињства, када је и наступала на сцени – од 1920. до 1923. у НП Сарајево. Доцније је професионално играла у позориштима: у Битољу 1924/25, у Суботици од 1925. до 1926, поново у Битољу од 1926. до 1930, у Нишу од 1930. до 1933, у НСаду (НП Бгд, Секција за Дб) од 1934. до 1935, у НПДб у сезони 1935/36, у Скопљу од 1937. до 1938, у Сарајеву од 1938. до 1939, у Уметничком позоришту у Бгду од 1939. до 1940. и у сезони 1940/41. у НП Бгд. Г. 1943. побегла је из Бгда са супругом Милорадом Величковићем (в) у село, где су обоје погинули. У почетку је играла с много неодољивог шарма, љупкости и срдачне непосредности наивке и сентименталке, које су тада одговарале и њеном малом и нежном узрасту, па постепено и успешно прелазила на психолошки врло сложене драмске и карактеме улоге показујући притом високу интелигенцију, лепоту, чистоту, тананост и разноврсност глумачког израза, искрено емотивна у доживљавању. Својим духовитим стваралачким поступцима спадала је међу модерне младе снаге.

УЛОГЕ: Пег (Пег, срце моје), Стела (Свети пламен), Жералдина (Зар Жералдина није анђео?), Сесил Прентис (Дорис решава питање брака), Дина Бираги (Мала Бираги).

ЛИТ: Г. Р., „Пег, срце моје“, Југословенски дневник, 1934, бр. 241, с. 4; С. Д., „Свети пламен“ од В. С. Мома, Југословенски дневник, 1935, бр. 19, с. 6; А-м, „Зар Жералдина није анђео?“, Југословенски дневник, 1935,  бр. 24, с. 10; А-м, Премијера комедије „Дорис решава питање брака“, Југословенски дневник, 1935, бр. 25, с. 6, бр. 27, с. 10, бр. 28, с. 9.

Б. С. С.