ДЕСПОТОВИЋ-АЋИМОВИЋ Ангелина-Анђа

ДЕСПОТОВИЋ-АЋИМОВИЋ Ангелина-Анђа – драмска глумица (Вуковар, 16. VII 1871 – Осијек, 9. IV 1934). Први пут је ступила на сцену 1893. у Ћуприји у путујућој дружини Ђорђа Пелеша. Од 1898. до 1900. играла је у трупи Петра Крстоношића, где се удала за глумца Милорада Аћимовића (в). Од 1901. до 1903. је била ангажована у трупи Косте Делинија, а затим до рата у путујућим позориштима Љубомира Рајичића Чврге и Драгутина Крсмановића. Од 1919. до 1921. била је члан НП „Стерија“ у Вршцу, а од фебруара 1922. до јула 1924. у Трупи Друштва за СНП. Од јесени 1924. била је у Градском народном позоришту у Битољу, а од 1925. до смрти непрекидно у НК (и Н-Оп) у Осијеку. Двадесетпетогодишњицу уметничког рада прославила је 1925. у Битољу, а тридесетогодишњицу 1930. у Осијеку. Њене сестре Јелена-Зела Деспотовић (в) и Катица Деспотовић-Јанковић такође су биле глумице, али је међу њима трима Д-А. несумњиво била најбоља и најсвестранија уметница. Врло даровита, јаког и динамичног темперамента, изразито реалистична глумица, у свему уметнички одмерена, она се успешно потврђивала у драмском, а још боље у карактерном и комичном фаху. Ликовима је давала тачан и природан глумачки израз, изразито типско обележје, говорни тон, праву психолошку вредност и тежину, јер се дубоко преносила у права расположења личности и изражавала се уметнички свестрано.

УЛОГЕ: Мајка (Смрт мајке Југовића), Дока (Зона Замфирова), Спириница (Народни посланик), Госпођа Алвинг (Авети), Аугуста Климхен (Насилно уконачивање), Грофица Лидија Ивановна (Ана Карењина), Дора (Матија Губец), Госпођа Паливец (Добри војник Швејк), Тетка Даца (Госпођа министарка), Мадам Сис (Рај на земљи), Магда (Златарево злато), Госпођа Бенет (Фани и њена послуга), Прва жена у зрелим годинама (Бољи господин), Ката (Дубровачка трилогија), xxx (Катинкини снови), Дућанџиница (Напаст у долини шентфлоријанској), Аурора (Контролор вагона за спавање).

ЛИТ: А-м, Војвођанско позориште, Comoedia, 1923, бр. 4, с. 20-21; А. Л., „Народни посланик“ од Б. Нушића, Радикалски гласник, Велики Бечкерек, 1924, бр. 36, с. 3; М. Ср., Позориште, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1924, бр. 19, с. 1; С. С(екулић) Ц(еца), Новосадско-осечко позориште у Сомбору – „Јазавац пред судом“ и „Сумњиво лице“, Застава, 20. IV 1928.

Б. С. С.